Сваке године, од половине септембра па до друге  половине октобра, Србијом се шири опојни мирис печене паприке.

Неки паприку пеку тек тако, за замрзивач, а многи пак, од ње праве фино јело, намаз или салату, које се зове – а ј в а р.

Многи ајвар зову и српски кавијар што и није без основа, јер према „Етимолошком речнику, то и јесте једна иста реч, само узета са различитих места.

Ајвар се прави од лесковачке, црвене, дуге паприке. Прво се дакле, испече, па када се охлади, ољушти се, самеље и пржи на врелом уљу. Додају се бели лук, сирће, со, врло мало шећера. Неко, ради богатства укуса, дода и мало плавог парадајза, такође печеног и самлевеног а неко црвени парадајз. Тада се то јело зове пинђур. Тако испржена паприка, без воде у себи, сипа се у тегле и запече у рерни, да се одгоре ухвати корица. Нема хемије, чист, еколошки производ са ових простора.

Ко издржи да, тек када почне зима једе овај деликатес, може да ужива и у сећању на припремање паприке, пепење на „таландари“, на пример и дружење са комшијама, јер спремање ајвара је  колективна радња.

 

crvene-paprike                               tegle

 

velika-paprike                               serpa

 

 

1287 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас