Ниједна светковина у Србији не може да се замисли без неке врсте печења. Најчешћи су ражањ, печено месо у рерни, испод сача, роштиљ…разне врсте, ма, важно је да је месо.

У време старе и средњовековне Србије, наравно, није било тако. Месо се јело, ретко, превасходно дивљач и риба, потом говеда. овце  и козе. Супротно данашњим обичајима,  у та времена, јело се кувано месо.

Многи су убеђени да  ћевапи воде порекло из Турске због тога што су у наше крајеве дошли са турском окупацијом. Реч ћевап, заправо, потиче из Персије и изворно име им је kebab, kebap, kabab, kebob, kabob, kibob, kebhav што заправо значи месо које није печено већ пржено. Сматра се да тај назив потиче још од арамејској језика, чији корен, пак, сеже до акадског kabābu – оно што је изгорено, испрежено, угљенисано). Било како било у Србији се ћевап воли као најмилији род.

Ћевапи су се, такође,  јели и у античкој Грчкој.  Хомер их помиње у Илијади и Одисеји а има их и у списима Аристофана Ксенофонта и Аристотела.

Рецепт за српски ћевап  се разликује од начина на који се спрема у Турској  и у другим земљама и  прилагођен је нашем укусу. Нпр. турски ћевапи се праве са јајима а наши не.

Дакле, месо може бити, а неки кажу, обавезно, мора, бити од јунетине. Други, пак, заговарају тезу да је најбоље: 60% јунетине, 30% свињетине и 10% овце.

Месо се узима са различитих делова јунета: од плећке, врата, потрбушине. Затим се исече у коцке 3-5 цм и дода со. Добро се измеша и остави да одлежи 5-6 сати. После тога се меље на машини за млевење меса ширег промера. Измеша се и остави у фрижидеру још 8 сати. Након тога, поново се самеље на ужи промер решетке и остави још 2-3 сата да одлежи. Тада се у  смесу додаје мало црног лука, туцане или зелене љуте паприке и мало бибера. Неко додаје и тврди качкаваљ сечен на коцкице 5 мм. Све се добро измеша и протискује кроз левак прављен у ту сврху или се познати облик обликује руком. Од исте смесе  меса праве се и пљескавице тако што сеформирју лопте од 200-250 г и стављају између 2 целофана намазана уљем. Тада се равномерно лопта притисе кухињском даском и добије се формирана пљескавица дебљине 1-1,5 цм. Када се праве пуњене пљескавице, тада су оне тање а између се ставља надев од лука, качкаваља, шунке (све ситно сецкано) споје се ивице меса и тако се пеку на роштиљу, као и класичне.

1246 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас