Цицвара је старо српско јело које се и дан-данас спрема по старој рецептури. У последњих 250 година се најчешће спремало од кајмака, сира и кукурзног брана (некада и јечменог брашна)

Код цицваре је најважније да се меша. Старе жене су говориле: у смеру казаљке на сату, зашто баш тако – не зна се. Можда, јер су већином радиле десном руком, ко то зна.

Дакле: у суд за мешење на ватри, најбоље да то буде дубљи тигањ, стави се маст, кад се скоро истопи дода се кајмак, када се и он истопи стави се брашно и мути да би маса била глатка. Неко ставља мало млека, неко мало више а неко јаја. У слободном преводу: шта се има у кући, то се пропржи и топло једе. Ово издашно јело на трпези је некада  било врло ретко, често само за празнике.

Некада је постојао обичај да се у „цицвари“ укућани огледају, па се веровало да ко при том не види свој лик, неће дочекати следећи Божић.

1602 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас