Манастир Дечани се налази 17 км јужно од Пећи, на обронцима Проклетија. Манастир је као своју задужбину и маузолеј између 1327. и 1335. подигаокраљ Стефан Урош III Дечански, након чије смрти је радове наставио његов син Душан. Дечани представљају највећу црквену грађевину средњовековне Србије. Познат је и под називомВисоки Дечани. Грађени су по узору на Богородичину цркву у Студеници, са разноврсном и богатом пластичном декорацијом на порталима, прозорима и конзолама.

Основа цркве Христа Пантократора састоји се од три целине, троделног олтарског простора, петобродног наоса и тробродног нартекса. Над средишњим бродом наоса уздиже се купола, споља осмострана, а изнутра кружна. Кубе је високо 28 м. Градитељ фра Вита из Котора је структуру православног храма заоденуо романичком обрадом фасада, које су изведене у хоризонталним редовима светложутог и љубичасто-црвеног мермера.

Зидно сликарство Дечана је скоро у потпуности сачувано и броји преко 1000 појединачних фигура и сцена из историје хришћанства, разврстаних у преко 20 циклуса. Посебно је занимљив низ портрета чланова династије Немањић. Живопис је настао између 1335. и 1350. и дело је већег броја сликара из разних крајева Душановог царства, међу којима су доминирали уметници из приморских крајева који су фрескама украшавали и православне и католичке храмове. Дечани су једна од ретких српских средњовековних цркава у којима је потпуно сачуван првобитни камени иконостас и већи број икона из 14. века.

Дечанска ризница, уз ону на Хиландару, је најбогатија манастирска ризница у целом српству, са око 60 икона из 14-17. века, старим рукописима, великим бројем књига и црквеним предметима од непроцењиве уметничке и културно-историјске вредности, који су презентирани у згради манастирске трпезарије и представљају највећу атракцију овог споменичког комплекса.

Манастир Дечани уписан је у Листу светске културне баштине УНЕСКО-а од 2004. А од 2006. је и на УНЕСКО листи светске баштине у опасности, због нестабилне ситуације која влада у АП Косово и Метохија, тренутно под управом УНМИК-а. Манастир је преживео рат на Косову (1998-1999) и братство и данас опстаје у овој сасвим изолованој српској православној енклави окруженој и даље непријатељски расположеним албанским муслиманским становништвом. Манастир успева да се одржи нарочито захваљујући војној заштити италијанских снага које су блокирале сваки неовлашћен приступ манастиру. Међутим, и поред тога манастир још привлачи бројне посетиоце, већином припаднике мисије УН и КФОР-а. Захваљујући војној пратњи КФОР-ових возила манастир повремено посећују Срби ходочасници из других делова Косова и Метохије као и из унутрашњости Србије.

 

 

 

 

 

 

 

1581 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас