Делиблатска пешчара или најстарија пустиња у Европи, како за њу може да се каже, налази се у југоисточном делу Панонске низије, у Банату. Простире се на површини од око 300 км2, сликовитије речено, између великог Дунава и падина Карпата. Специјални је резерват природе.

Настала је у ледено доба од наслага еолског силикатно-карбонатног песка а уз помоћ ветра кошаве, временом добила садашњи облик дина. Ове дине сивог и жутог песка високе су од 70 па до 200 метара. Физичке особине песка у тлу условљавају специфичну хидрологију и мезоклиму Делиблатске пешчаре, тако да површинских водотокова и нема,  бунари су бушени на дубинама од 100-400 м, а ту су и три сталне природне баре. Пешчару карактеришу и и велике дневно-ноћне и летње-зимске амплитуде температуре ваздуха, рани јесењи и позни пролећни мразеви, недостатак влаге. Кошава је доминантан ветар по коме је цео Банат познат. Овде он често дува ураганском брзином (до 180 км на сат).

Пешчара је  споменик историје природе јединствен у Европи и заштићен као природни резерват за око 900 врста, подврста и варијетета флоре. Ту, у тој суровој  пешчари, расте банатски божур, степски божур,  панчићев пелен, шерпет, бадемић, пешчарско смиље и клека – једини самоникли четинар Панонске низије. Аутохтоне врсте дрвећа су: храстови, глог, руј, смрека. Овде је свој дом нашло и 20 врста орхидеја.

Због великог броја птица од којих су многе врло ретке и угрожене, ово подручје је 1989. године уврштено у најзначајнија станишта птица у Европи – ИБА подручје. Над небом ове „Европске Сахаре,“ како је многи називају, лете: банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Пашњаци са текуницом, која представља основну храну овим грабљивицама, разлог су постојања ових птица у Банатској пешчари.

У заштићеном природном добру налази се део реке Дунав са ритовима и адама. Те воде богате рибом и мрестилишта, значајно су стециште и масовно зимовалиште птица водених станишта. Овде се гнезде многе ретке врсте: мала бела чапља, жута чапља, ибис и ласта брегуница. Стабилно гнездилиште овде има и мали корморан – глобално угрожена врста у Србији.

Свој дом су овде нашле и специфичне врсте степског станишта: пустињски мрав, мрављи лав, степски скочимиш, слепо куче. Од крупнијих животиња, Делиблатска пешчара крије: степског вука, срну, обичног вука, јелена и дивљу свињу.

Укупно узевши, на подручју Делиблатске пешчаре заступљено је око 40 биљних и преко 200 животињских врста у статусу природних реткости, за чија станишта су прописани режими најстроже заштите првог степена.

Као последња оаза пешчарско-степске, шумске и мочварне вегетације која је некада доминирала Панонском низијом, Делиблатска пешчара је и познато ловиште у које долазе ловци из целог света. Ти туристи-авантуристи, могу да се опробају у лову на срне и дивље свиње, а они одважнији и у лову на вукове.

Због своје специфичности, Делиблатска пешчара је оаза за све природом опијене научнике, јер им  пружа обиље нових података за проучавање.

2972 Прегледа Укупно 3 Прегледа Данас