Манастир Ђурђеви Ступови или тачније Манастир св.Ђорђа спада у најзначајнија света места у историји српског народа.и јединствен је споменик српске културе. Још у средњем веку добио је назив „Ђурђеви Ступови“ по кулама које су га красиле.

Подигао га је Стефан Немања, родоначелник династије Немањића 1171. тачнније, у првим годинама после ступања на престо.

Манастир доминира пошумљеним узвишењем, изнад Новог Пазара и место је духовности где је од 11. до 14. века било средиште српске средњовековне државе. Налазио се у граду Расу по коме је и средњовековна Србија добила име Рашка држава.

По казивању Стефановог сина Стефана Првовенчаног, његов отац, Велики жупан, подигао је овај манастир у знак захвалности Светом Ђорђу, коме се молио док је из пећине у коју су га затворила браћа Немања, Мирослав и Страцимир у Старом Расу, гледао у то узвишење, надајући се спасењу. Свети Ђорђе је молитве услишио а затим је и Стефан Немања испунио обећање и тај манастир је први у низу који је подигла династија Немањића. Пећина у којој је био заточен и данас постоји и предмет је интересовања туриста из читавог света, који овај сакрални објекат посећују. Други ктитор овог манастира је праунук Стефана Немање, краљ Драгутин.Он је и последњи из те династије који је имао двор у Расу.

попречни ступови

Спољни изглед једнобродног храма манастира са троделним светилиштем, бочним предворјима, припратом и доминирајућим звоницима-кулама (ступовима), подсећа на западно романичко здање јер је читава грађевина обликом, детаљима и структуром, морала бити прилагођена врху брда на коме се налази. Припрата манастира Ђурђеви Ступови има елипсасти свод. На северним и јужним странама припрате су била два велика стуба, по којима је манастир добио име. Изнад лукова у горњим деловима је купола, која лежи на пандантифима са високим осмоугаоним ободом споља. Романичке карактеристике су и две куполе које уоквирују основу цркве и смештене су на западној страни.

Фреско сликарство Ђурђевих Ступова припада најзначајнијим примерима византијског стила и потпуно се уклапа у архитектуру храма. Манастир је јединствен у Србији и по томе што је његов живопис био наручен од владара Великог жупана Стефана Немање и ниједна друга српска средњовековна светиња не чува фреско сликарство по светитељевом налогу.

Додавањем апсиде на истојчној страни храма 1282/83.године, улазни звоник је претворен у капелу украшену фрескама које илуструју важне историјске догађаје и дело је краља Драгутина. Стога је капела након смрти овог краља 1316.године, постала његово гробно место. Године 1589. манастир Ђурђеви Ступови добио је оловни кров.

Ђурђеве Ступове није мимоишло страдање, уобичајено за све знаменитости, не само средњовековне Србије. Прво је 1690. био тешко разорен као и оближња Петрова црква и Сопоћани, од стране Турака, који су протерали српско становништво са овог подручја у северне делове земље и у Аустроугарску. Године 1722. су га потпуно уништили и планирали да од камења из његовог темеља изграде тврђаву у Новом Пазару. Гроб краља Драгутина је опљачкан у 18. веку када је и манастир поново страдао. Најтеже је ипак страдао у Првом светском рату, када је потпуно сравњен са земљом.

DjurdjeviStupovi717a

Ни за време Другог светског рата ова старина није била безбедна, наиме, много раније настала је легенда да је немањићко благо сакривено у тунелу који води од Петрове цркве до Ђурђевих Ступова. Године 1942. група немачких војника, дошла је са детектором, који региструје метал и 2-3 дана се забавила претраживањем овог подручја, тако тврди, док ово пишемо, 80-годишњи сведок.  Да ли су они нешто нашли или не, то се не зна, наравно, опречна су мишљења, али ето мит о немањићком благу, дошао је и до немачких ушију. Иако стручњаци-археолози, тврде да блага нема, нити га је икада било али да је постојао млековод који је повезивао Ступове и Петрову цркву керамичким цевима којима се из тог, сточарског дела, у близни Ђурђевих Срупова, млеко спуштало до властеле и становника око Петрове цркве, нада да је остало нешто још сакривено у тим цевима, живи и даље. А можда, ко то зна, нека нова свеобухватна истраживања, пронађу још понешто.

Обнова Ђурђевих Ступова још увек траје и покренута је од стране бројних културних посленикa ове земље.

Ђурђеви Супови су 1979.године уврштени у светску културну баштину. Архитектура цркве обједињује два, у то време, најпопуларнија стила градње: византијски – источни и романски – западни. Од тада, тај стил постаје препознатљив као Рашки стил и биће модел за изградњу многих цркава и манастира у будућности.

pecina Stefanova

немањићи,ступови  

Djurdjevi-------1

 

Извор \ Извор

2440 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас