Драгомир „Гидра“ Бојанић (Крагујевац, 13. јун 1933 — Београд, 11. новембар 1993) је био српски глумац.

Апсолвирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Од 1964. до 1966. године био је члан Југословенског драмског позоришта у Београду. Глумачку каријеру је почео у Народном позоришту у Београду, као студент прве године Позоришне академије. Био је најмлађи Митке у историји југословенског позориштa.

Филмску каријеру је започео епизодном улогом у филму Жике Митровића „Ешалон доктора М.“ 1955. године. Главне и веће споредне улоге је играо у више од тридесет домаћих филмова, а снимао је и у Италији. Под псеудонимом „Антони Гидра“ (Anthony Ghidra), Драгомир Бојанић је у Италији снимио десетак вестерна и акционих филмова. За улогу у филму „Балада о револверашу“ (1967) режисера А. Калтабијана добио је и награду.

На фестивалу у Пули 1974. године је освојио Златну арену за улогу партизана Тадије Чемеркића у филму Радомира Шарановића „Свадба“ (1973) насталом према истоименом роману Михајла Лалића.

Иако је снимио велики број филмова, највећу популарност, широм СФРЈ, стекао је улогом Жике Павловића у десет делова филма „Луде године“. Такође је остао познат и по улози каплара Јанићија у филму „Марш на Дрину“, Жике Митровића из 1964. године.

Каријера је прекинута због изненадне болести а сумња се да је велику улогу одиграла и склоност ка алкохолу.

Једном приликом на духовит начин испричао је како  све почело и откуд љубав за „добру капљицу“.
Моја мајка, Мара, чувала је неко време Палилулца Јевђу Јевђевића, док је био беба.
Зову Јевђини родитељи из Београда моју Мару и питају како је дете спавало.
– Одлично!
– Али, он обично лоше спава – забринуто ће родитељи.
– Натопила сам му пелену у ракију и дала да мало посиса и после се целе ноћи није чуо.
Брижни родитељи одмах дају отказ мојој мајци.
– Тако сам радила са мојим Драгомиром и ништа му није фалило. Сад је најбољи глумац у Југославији – узврати им Мара.

Био је у браку са глумицом Љиљаном Контић. Остала је упамћена једна анегдота из њиховог брака а везана за његову приврженост ракији.
Да би сакрио пред супругом колико пије, приликом једног заједничког одласка у кафану, Гидра при уласку у кафану приђе конобару и каже: „Кад наручим лозу и киселу, ти ми у малу чашу сипај киселу а у велику лозу. Седну он и супруга, наруче пиће, попију, попију још једно и крену кући. Приликом изласка из кафане, Гидра почне да заноси телом и језиком а супруга му каже:“ Е, мој Гидра, ништа од тебе кад се ти од две ракијице напијеш“.

Можда ова анегдота и није тачна али је тачно да је алкохол лоше утицао на болесну Гидрину јетру. Оболео је од рака јетре и преминуо 11. новембра 1993. године у Београду.Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

 

 

 

2332 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас