Душко на локомотиви свог оца машиновође

Душко на локомотиви свог оца машиновође

Душко Радовић рођен је у Нишу, у Прилепској улици, 29.11.1922. од оца Угљеше, железничара, сина проте Михаила из Чачка, и мајке Софије, домаћице, рођене Стефановић, из Ниша. Био је треће од четворо деце. Живео је, како сам каже, између две породице, веома различите. Породица Радовић била је из Чачка – просвећена, образована,строга и пуна врлина. Друга је била породица Стефановић из Ниша у којој је било обичних људи – железничара, али пуних топлине и љубави.

Породица Душка Радовића се из Ниша преселила у Суботицу 1928. године где он завршава основну школу и 6 разреда гимназије. У његовој породици се живело строго и озбиљно. Отац је био веома привржен породици и Душан га је обожавао без обзира што је био строг. Прву песму написао је са 9 година и посветио је њему.

Овај рођени Нишлија, познат и као ватрени навијач “Партизана”, трајни траг у срцима Београђана оставио је својим духовитим и сатиричним коментарима у култној радио емисији “Београде, добро јутро”, којима се неретко замерао и неким моћним политичарима.

Иако је велики део његовог стваралаштва посвећен деци, људи га најчешће памте док је седамдесетих и осамдесетих водио и уређивао емисију “Београде, добро јутро” на радију “Студио Б”.

Душко са гитаром...

Душко са гитаром…

Пријатељи и колеге, који су га познавали или имали прилике да раде са њим на Радију “Студио Б”, Душка Радовића описивали су као страственог пушача и некога ко је увек намрштен долазио на посао. Емисија “Београде, добро јутро” почињала је у 7.15, али је Душко увек био ту већ у пет сати.

– Звали су га Тмуша јер је долазио са мраком и био намргођен. По правилу само уђе у своју кабину, шета у круг и не проговара ни реч. Онда седне да пише и само чујеш како куца на писаћој машини и тачно у 7.15 излази пред микрофон. Тек пошто се заврши емисија са њим је могло да се прича. У његовој радној соби је канта увек била пуна згужваних папира што показује да је пажљиво бирао сваку реч и слово које је писао – сећа се уредник на Радију “Студио Б” Милорад Рогановић, који имао прилике да сарађује са Радовићем.

Имао је оштар језик

Душко Радовић

Душко Радовић

Како каже, у том периоду су код Душка у емисију често свраћале и многе познате личности попут Арсена Дедића и Радета Шербеџије. Иако често намрштен, Душко је свако јутро куповао доручак целој екипи на послу, а и по много чему другом био је јединствен.
– Знао је да упадне у студио док су његове колеге водиле емисију са градским челницима и да им у лице, у живом програму, каже да лажу народ. Са друге стране, носио је двоглед око врата и некад је из шале “молио” комшије чије куће је видео из студија да би могли да помере веш који су ставили да се суши пре два дана или би поздрављао студенткиње које су училе и сунчале се на крововима оближњих зграда – испричао је једном приликом о Радовићу Веља Павловић, новинар “Студија Б”.
Иако је својим коментарима сваког јутра засмејавао Београђане, Душко се због оштрог језика замерио и многим политичарима, па тако и Ивану Стамболићу, тадашњем предсенику Савеза комуниста Београда. Тако је, каже Милорад Рогановић, због коментара “Ако већ можемо и морамо без Тита, можемо и без многих других”, њему угашена емисија.
– То је данас банална реченица, али у то време није било тако. Пошто му је на иницијативу Ивана Стамболића угашена емисија, он је практично почео да се топи, да нестаје. Са Ђоком Вјештицом сам тада отишао на ВМА да га посетим. Питали смо доктора шта му је, да није случајно рак. Он нам је одговорио да би желео да је рак пошто би онда бар могао да успори болест, а да овако има утисак да “чича” просто жели да умре – каже Рогановић.

Велики “партизановац”

Композитори пишу музику на његове стихове: „Најбоља мама на свету“, „Здравица“, „Јесења песма“...

Композитори пишу музику на његове стихове:
„Најбоља мама на свету“, „Здравица“, „Јесења песма“…

После неког времена власти су уочиле да су са гашењем емисије направиле велику штету, па су хтеле да је врате. Ипак, Душко је то одбио, али је пристао да прими највеће државно признање “Седмојулску награду”.
– Кад је одбио да опет ради емисију рекао је – “Јесам мали човек за радио, али се не палим и не гасим на дугме”. Награду је примио свега неколико дана пре смрти – каже Рогановић.
Душко Радовић је остао упамћен и као велики љубитељ спорта и заклети навијач “Партизана”. Ипак, мало ко зна да је он прво био у “црвено белом” табору.
– Живели смо у Кошутњаку и чувени фудбалер “Црвене звезде” Рајко Митић нам је био комшија. Душко је био јако добар пријтељ са њим и навијао је за црвено–беле. Ипак, у једном тренутку је почео да прати омладинску екипу комшија са Јусуфијем, Шошкићем и Миладиновићем која је харала Европом у том тренутку и заволео “Партизан” – сећа се Душков рођени брат Брана и каже да су заједно често ишли и на пливачка и бокс такмичења.
Ипак, Душков пријатељ Љубивоје Ршумовић, са којим је у друштву Бране Црнчевића и Матије Бећковића стално ишао на фудбалске мечеве, сматра да је због другог разлога престао да навија за Звезду.
– Мислим да је почео да навија за Партизан, јер управа Звезде није хтела да место тренера да Рајку Митићу. Ту се разочарао и на наговор Бране Црнчевића, постао “гробар”. Нас четворица смо редовно ишли на утакмице оба вечита ривала, али кад смо хтели да видимо прави фудбал ишли смо на Хајдук са Лиона. Једном приликом смо видели Пижона, садашњег селектора, и препоручили Миљану Миљанићу да га доведе у Звезду. Пижон је после дао два гола за Звезду против Реала из Мадрида, а видело се и да је Душко био срећан. Зато мислим да је остао “звездаш” у души – каже Ршумовић.

 

[quote]

Душкови афоризми о Београду

– Ноћ је по београдским котлинама оставила густу измаглицу, која ни сама није знала шта хоће – да ли да буде киша, роса или слана. Сунце је било на “јединици” и магла је још могла да се заноси. Међутим, кад смо сунце укључили, најпре на “двојку”, па на “тројку”, магла је испарила, и ево нашег града у лепом плавом јутру.

– Стари Београд кренуо је у Нови, Нови у стари, као и сваког јутра. Мостови су пуни аутомобила. И једни и други мисле да је боље на другој страни. Кад утврде да није, вратиће се тамо одакле су пошли.

– На Аутобуској станици Београд затражен је тајм-аут. Аутобуси се окупили око својих диспечера и договарају се да пређу на пресинг.

– Булевар Револуције и овог јутра тече низбрдо. Жуборе мотори, гргућу ауспуси, цвркућу кочнице. Са обе стране процветали црвени, жути и зелени семафори. Лепо летње јутро.

– Пре него што ће јој се десити оно што ће јој се десити, Сава се увија и успија, као да јој је први пут, као да не зна да је иза окуке чека стари пробисвет Дунав.

– Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно.

– Нови Београд постројио се за јутарњу смотру. Блокови као чете, групе блокова као батаљони. Солитери на Бановом Брду већ су на положајима. Зелени аутобуси Градског саобраћајног предузећа журе према зеленој периферији Београда, одакле се враћају још зеленији.

– Да би тој деци био јаснији Победник на Калемегдану, можда је време да му заменимо реквизиту. Могао би у једној руци да држи лопту за кошарку. То су последње битке које смо водили и победоносно завршили.

– На Славији, на крају Немањине улице, високо под кровом оронуле зграде, суше се пелене. Двадесетак белих пелена греје јако сунце. Благо оном кога у њих јутрос буду повијали.

[/quote]

 

 

Dusko-Radovic

1991 Прегледа Укупно 3 Прегледа Данас