Футошки купус кроз историју

Од својих првих помена средином XIII века, Футог је познат као прометна трговачка варош. На плодном тлу и погодном месту, био је домаћин надалеко познатог Митровданског вашара. За време турске владавине, 1578. године први пут у историји се помиње произво-дња купуса у Футогу. Када век касније Турци напусте ово место, пољопривреда се обнавља, место се шири и постаје познато по производњи купуса. Обнавља се футошки (Митровдански) вашар на кога су стизали трговци са камилама и шајкама из Персије, Блиског Истока, Турске, Русије, Аустрије… У то време Лајпцишки вашар са овим једва се могао мерити.

Футошки вашар био је један од највећих вашара у Европи и одржавао се до краја 18. века. Варош Футог се шири и постаје позната по производњи футошког купуса.Овим производом се снабдевала аустријска царска војска, плаћао порез и трговало као леком, чак и од опаких болести попут куге. Изградњом путева и проласком пруге кроз Футог, купус стиже на тржиште широм Европе. На традицији дуге производње Футошког купуса и трговине на Митровданским вашарима, који се одржава баш када футошки купус доспева за бербу, настала је ,,Футошка купусијада’’, данашње место сусретања људи, размене роба и информација.

1721. године царска војска потражује 4 оке (1283 кг.) купуса у више наврата.

1785. године срески начелник Андрија Одри извештава да у Футогу сви гаје познати „Футошки купус“ и кад га продају платиће порез царевини.

1796. године места Вуковар и Ириг, погођена сремском кугом, потражују 10 хиљада главица футошког купуса.

У историји Футога важно место заузима грофовска породица Котек, која је поседовала футошко властелинство са местима: Футог, Бегеч, Гложан, Петровац и Кисац, од средине 19. века до краја друге деценије 20. века. Футошки купус као познат производ заузимао важно место у асортиману пољопривредних производа овог поднебља, а изградњом путева и проласком пруге кроз Футог, стиже на тржиште широм Европе.

После I светског рата у Футогу се оснива Нижа пољопривредна школа, а после II светског рата она прераста у Средњу пољопривредну школу, цењену и угледну до данас. Производња футошког купуса у Футогу прераста у традицију, а Футог познато место у свету по својој традицији.

Одлике футошког купуса

Основне карактеристике Футошког свежег купуса су квалитетан и погодан хемијски састав са већим садржајем шећера, малим садржајем киселина и беланчевина. Лист Футошког купуса је нежне грађе и танке нерватуре и компактно преклапа две трећине главице. Ове особине га издвајају као најпогоднију сорту за употребу како свежег тако и намењеног кишељењу, када се постижу најбоље органолептичке особине. Овај купус припада белој врсти купуса, а његова средње касна и касна сорта су намењене кишељењу и потрошњи у свежем стању. Главица је благо спљоштеног-овалног облика са слабо наглашеном нерватуром и просечном тежином од 1,5 до 3,5 килограма. Листови су танки и лако савитљиви. Футошки кисели купус је ћилибарно-жуте боје, умерено киселог и сланог укуса, растреситих и еластичних главица.

Футошки купус је аутохтони купус издвојене популације која се по својим карактеристикама разликује од осталих белих купуса. Његова специфичност је у селекционом раду којим су очуване карактеристике популације, док је технологија производње уобичајена. Процес производње кислеог купуса је ферментација шећера садржаног у свежем купусу у млечну киселину (млечно киселинско врење). Спроведена је потпуно природно, у веома строгим хигијенским условима уз додатак кухињске соли али без додатака других адитива и конзерванаса, чиме се постиже препознатљив укус и благи, пријатни мирис Футошког киселог купуса.

Географски положај, клима и састав земљишта пресудни су фактори у стварању ове од давнина познате и надалеко чувене сорте. Футошки купус, кроз векове, трпи одређене промене условљене климатским, природним и људским факторима, али је сва своја квалитетна својства задржао и до данас. Футошки купус се извози у неколико земаља Европе, а прошле године је прва пошиљка отишла и за Аустралију.

 

 

2616 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас