Хеклање је вештина прављења тканине од конца или вунице.Као и штрикање,  састоји се од провлачења петљи вунице (или конца) једне кроз другу.

Разне су претпоставке где је и када настало хеклање. Неки извори помињу Арабију, где је хеклање настало као део традиционалних ручних радова и издвојило се својом специфичношћу; неки помињу Јужну Америку па чак и Кину. Где год да је настала ова вештина не престаје да плени лепотом и оригиналношћу чак и сада. У самој Европи овај ручни рад је постао веома популаран у 19. веку.

Прве штампане шеме за хеклање појавиле су се у  холандским часописима почетком 19. века. Многи сматрају да је хеклање древна вештина али да се уместо хеклице користио савијен кажипрст.  Постоје тзв. тамбурске хеклице које су се користиле у тамбурском везу у Француској у 18.веку, па је то прерасло у „хеклање у зраку“. Сви се слажу да хеклање „мора“ да је настало одавно и због тога што су уочене велике сличности са белгијском чипком из 17. века, нпр., али чврстих доказа за то нема. Почевши од 19. века у Британији, САД и Француској хеклање почиње да се користи као мање скупа замена за остале облике чипке. Цена фабрички проиизведеног памука је падала и иако су хеклане чипке захтевале више конца од ткане чипке, хеклане су се брже израђивале а и само хеклање се  лакше учило. У време Велике глади у Ирској (1845-1849) часне сестре су училе тамошње жене и децу да хеклају концем. Радови  су ношени  широм Европе и Америке и куповани што због своје лепоте што из жеље да се помогне сиромашном народу  у Ирској.

И код нас можете, када пролазите поред неке пијаце да, уочите старе жене како у раширеним рукама држе прелепе столњаке које су саме израдиле и сада их нуде на продају.

Хеклерај  се користило најчешће као део одеће, њен украс и додатак у виду крагни, манжетни, паспула, бордура….и врло често,  као прекривач за кревете и столове. Једно време су биле популарне хеклане завесе. Хеклани радови су врло  лепо пристајали стилском намештају чинећи га још раскошнијим. Поентлес техником, изузетне лепоте, често као спој хеклања и веза на платну, украшавале су се просторије у кући ради оплемењивања и лепоте. Боја конца којим се радио овај ручни рад, најчешће је била   бела или крем јер су те боје  својом неутралношћу пристајале намештају од различитог дрвета.

Како се мењала индустријска производња намештаја и он добијао једноставну форму,  мање је било потребе за хекланим детаљима у кући па су разни врло лепи столњаци, почели да губе своју сврху.

Хеклање ипак није изгубило своју примену, све чешће се од вунице или дебљег конца, сада махом  јарких боја, израђују капе, рукавице, наруквице и други накит а стварају се и читава удружења преко интернета па се и ова вештина поново шири. Уз то, постоји и нова врста: хеклање дредова. Тако се уз помоћ кукице за хеклање прави и фризура!

4228 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас