Исидор Бајић (Кула 10.08.1878. — Нови Сад 15.09.1915.) српски композитор и музички писац, рођен у Кули, Бачка, гимназију завршио у Новом Саду, а академију у Пешти (1901.). Био је наставник музике у Новосадској Српској гимназији, хоровођа и организатор музичког живота у Новом Саду, где је и умро.

Развио је вишеструку делатност, као наставник музичког васпитања. У гимназији је покренуо нотну едицију „Српска Музичка Библиотека“ 1903. год. у којој је објавио приличан број дела савремених српских композитора. Основао је „Српски музички часопис“ 1903. год. у Новом Саду, у то доба једини музички часопис у српским крајевима, а био је и покретач савеза Српских певачких друштава. У Новом Саду је утемељио музичку школу која и данас у том граду носи Бајићево име и непосредни је изданак Бајићеве школе из 1909. године.

Писао вокалну музику, клавирске композиције, сценску музику, а нарочиту пажњу посветио обради народних мелодија. Уз то Бајић је објавио и више теоретских радова „Теорија нотног певања“ (1904.), „Клавир и учење клавира“ (1906.), „Наше црквено појање“ (1906.). Много је компоновао не само у народном духу већ и ослањајући се на западноевропске узоре. Његове су поједине песме, писане у народном духу, постале у Војводини веома популарне, па се често сматрају народним мелосом. Пример за то нарочито су позоришна дела „Сеоска лола“ и „Чучук Стана“ с његовим музичким тачкама. Мора се споменути и његова оперска једночинка „Кнез Иво од Семберије“ (1910.), на текст Бранислава Нушића, писана у духу фолклора (који је понегде и цитиран). Друга његова успела дела, например циклус соло песама: „Песме љубави“ и „Албум композиција за клавир“ (садржи 7 минијатура писаних по угледу на Чајковског, Листа, Шумана), „Српска рапсодија за клавир“ (писана у духу Листовог виртуозитета), удаљавају се од народних музичких основа.

Записивао је и народне напјеве у Војводини и у Србији. Ту су још и хорске песме „Соколи“, „Еј, ко ти купи“, „Зрачак вири из српске градине“, као и песме: „Јесен стиже дуњо моја“, „Српкиња“ итд…
Бајићевим је композицијама често недостајала композиционо-техничка дотераност, како у погледу хармоније тако и у формалном погледу, али су оне својим верно погођеним народским тоном одговарале духу средине у којој су настале, па је стога Исидор Бајић постао један од најпопуларнијих композитора Војводине.

Композиције Исидора Бајића

— Зрачак вири кроз гранчице
— Сан дуде, горо зелена
— Све док је твога благог ока
— По градини месечина

„У Музичкој школи мора сваки ученик учити и спремати се за час — не ослањати се на учитеља, а сам ништа не радити. У Музичкој школи ђак се упућује на самосталан рад и дужност, а то утиче на васпитање карактера дететова.
Ученик је сигуран да ће добити добру наставу.
Музичка школа свестрано васпитава ученика.
Она не само да учи ученика добро свирати, него учећи га теорији музичких наука, васпитава га да музику као науку разуме и да у њој ужива. У Музичкој школи ученик има прилику да се упозна са музичком литературом. Васпитање музичко је у школи много јефтиније него иначе.
Музичка школа је културни завод који има озбиљан задатак и који је пред јавности одговоран за успех.“

Исидор Бајић
Нови Сад, 1909. године

1203 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас