ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ JОШАНИЧКЕ БАЊЕ

 

Јошаничка бања је територијално најближа бања туристичком центру Копаоника, а вода њених извора по термичким вредностима заузима друго место у Србији са температуром од 78°C. Са 555 m надморске висине спада у високе бање наше земље. Као и код многих других бања чију судбину дели, срећу се примери запуштених објеката и неорганизованих структура, иако је не баш тако давно проглашавана за најперспективнију бању Србије. У периоду од 1837. до 1887. године, Бања је била „столица“ среза Јошаничког, на основу повеље „Крушевачког окружја“, коме су припадали срезови: Крушевачки, Кознички, Јошанички, Бугарморавски. Тај период се везује за добијање имена Јошаничка бања.

 

 

ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ

 

Јошаничка бања се по природним вредностима и њиховој лепоти убраја у једну од најбоље котираних бања у Србији. Непосредна близина Копаоника као најатрактивније зимско – туристичке дестинације, једни од најтоплијих извора наше земље, пријатна клима, као и велики број места који погодују излетничком туризму су сигурно добра основа за брз туристички развој Јошаничке бање, која уједно и оправдава назив „Зелена врата Копаоника“.

 

 

Слика 60. Панорама Јошаничке бање (Извор: www.raska-turizam.rs)

 

 

Рељеф као туристичка вредност

 

Мала котлина у којој лежи Јошаничка бања образована  је флувијалном ерозијом, а затим моделисана денудацијом. Усецањем реке образован је систем од пет речних тераса са приближним надморским висинама:

  • I тераса /550-565/ око Ђоровића и  узводно од термалних извора,
  • II тераса /570-600/ испод Селишта, око школе и на више места у селу Доње Чомаге,
  • III тераса /600-610/ Селиште нижи део,
  • IV тераса /620-630/ Селиште виши део и равни део око гробља,
  • V тераса /640-660/ у селу Горње Чомаге на више места.

 

Долинa Јошаничке реке представља уску алувијалну раван, која се издиже изнад средњег нивоа реке 1-5 m негде и у вертикалном усеку. Река је најшира у центру насеља, тако да на мосту код Турског купатила њена ширина износи 10 m (Дукић Д., 1980).

Пет речних тераса и долинско дно, које је изградила Јошаничка река, сачињавају Јошаничку котлину дугачку 2 km и исто толико широку. Изнад котлине се издужују, са севера Жељин (1.785 m), а на југу Бањски Копаоник са Кокоровцем (1.015 m), Једовником (Кукавица 1.726 m), Вучаком (1.714 m) и Кремићким планинама (1.316 m). Кукавица је један од најдужих и најизразитијих планинских гребена, правца југоисток – северозапад. Изразито је каменита према југозападној страни где је гребен широк свега неколико метара и представља добар видиковац. Гранитне стене, углавном мањих димензија, захваћене су разоравањем нарочито у сливу Самоковске реке.

 

  1. кречњаци; 2. палеозојски шкриљци; 3. дацити и андезити

 

Скица 2.  Попречни пресек слива Јошаничке бање (смер север-југ)

 

          Са скице 1 се види да је геолошки састав простора Јошаничке бање састављен од већег броја формација са доста специфичности. Поред кречњака уз само речно корито у нешто вишим деловима (III и IV терасе) примећују се хлоритски шкриљци, метапешчар и метабазит (зелене стене).

„Зелене стене“ или базитни вулканити се јављају  као продукти вулканско – седиментних асоцијација које воде порекло из старијег палеозоика. У вишим деловима (V тераса) срећу се веће масе мермерисаних кречњака и мермера. Западно од бање су велике наслаге серпентина. Главни термални извор појављују се на граници серпентина и кристаластих шкриљаца (Протић Д., 1995).

 

Клима као туристичка вредност

 

Метеоролошку станицу (II реда) у Јошаничкој бањи основао је балнеолошки институт Републике Србије 01. септембра 1955. године што је у многоме помогло праћење климатских елемената у овој бањи. На основу њеног положаја и надморске висине, а узимајући у обзир вредности климатских елемената који ће се приказати, закључује се да Јошаничка бања има умерено континенталну климу са благим назнакама жупске. Климу ове бање карактеришу просечна годишња температура 10,2°C, просечна количина падавина 740 mm, ветрови који углавном дувају котлином Јошанице, као и снег који просечно пада 60 дана и достиже просечну висину од 15,5 сm.

 

Температура. Постојање метеоролошке станице се може искористити за упоредно праћење температурних вредности за различите периоде.

 

 

Табела 57. Средње месечне температуре ваздуха (°С) у Јошаничкој бањи

за период 1951-1975, Дукић Д., 1980.

 

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

Год.

– 1,3

– 0,1

4,9

10,4

14,5

18,6

19,8

19,7

16,1

11,5

5,4

0,3

10,0

 

Табела 58. Средње месечне температуре ваздуха (°С) у Јошаничкој бањи

за период 2000-2008.

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

Год.

– 0,5

1,5

5,9

10,2

14,8

17,9

20,0

19,9

14,7

11,4

5,7

0,8

10,2

Урађено према подацима: Републички хидрометеоролошки завод Србије

Из табела 57 и 58 добили смо врло сличне вредности. Средња годишња температура је нешто виша у табeли 58, и износи за Јошаничку бању 10,2°C. Колебање температуре је нешто веће у табели 57, и износи 21,1°C, док је у табели 58, та вредност 20,5°C. Вредности температуре могу се и графички представити.

 

 

Графикон 14. Средње месечне и годишња температура ваздуха (°С) у Јошаничкој бањи за период 2000-2008, Бојовић Г.

 

Пролећа су знатно свежија од јесени па би требало, у туристичкој разради климатских елемената због продужења боравка туриста, обавезно овај аспект узети у обзир. Са температурама од 15°C које погодују излетничком туризму свих узраста, Јошаничка бања располаже у просеку од 90 до 125 дана, а овакве температуре погодују и лечилишној функцији бање. У посматраном периоду (2000-2008) минимална температура од -20°C забележена је 26. јануара 2000. године, а максимална од 40,3°C забележена је 14. јула 2007. године. У великом броју обрађених табела приметно је екстремно топао месец јул, као и цела 2007. година.

 

На основу мерења, тропски дани са највишом месечном температуром забележени су само у 6 дана јула месеца 2007. године. То су први забележени дани са тако високом температуром у дужем низу година.

 

 

На основу табела 57 и 58, може се закључити да нема значајнијих разлика у вредностима овог климатског елемента и може се сматрати репрезентативним узорком, па стога нема потребе за извођење даљих компарација, уз нарочиту сигурност што је то период од скоро 60 година праћења.

 

Ваздушни притисак у Јошаничкој бањи је испод нормале и износи просечно 958,3m/b, са врло малим степеном колебања. Мерења су извршена у периоду 2007-2008. године и више вредности ваздушног притиска од просечне биле су у зимском периоду, а ниже у летњем.

 

Ветар. За Јошаничку бању је карактеристично да су ветрови углавном „каналисани“ долином реке Јошанице, као и јужни ветар долином Самоковке. Струјање ваздуха са Копаоника током пролећа, лета и јесени, низ долину Самоковке, нарочито у пролеће, има фенске одлике и утиче на отапање снежног  покривача. По честини дувања, најчешћи су  северозападни и јужни ветрови.

Табела 59. Средња честина (‰) и брзина (m/s) ветрова

у Јошаничкојбањиза период 1999-2008.

 

N

NE

E

SE

S

SW

W

NW

чес.

брз.

чес.

брз.

чес.

брз.

чес.

брз.

чес.

брз.

чес.

брз.

чес.

брз.

чес.

брз.

52

1,5

41

1,9

129

1,6

99

1,2

141

1,0

47

1,3

95

2,1

161

1,5

Урађено према подацима: Републички хидрометеоролошки завод Србије

 

Ветрови у Јошаничкој бањи немају велику брзину у просеку 1,5 m/s  што је позитивно са становишта излетничко-лечилишног туризма, јер такво струјање се осећа као освежавајући поветарац.

 

Графички честина и брзина ветрова у Јошаничкој бањи може се изразити:

 

Урађено према подацима: Републички хидрометеоролошки завод Србије

 

 

Графикон15. Честина ветрова (‰)                Графикон 16. Брзина ветрова (m/s)

            или ружа ветрова                                                 уЈошаничкојбањи

            у Јошаничкој бањи                                                 за период 1999-2008.

            за период 1999-2008.

 

Релативна влажност ваздуха у Јошаничкој бањи у испитиваном периоду од 1999. до 2008. године износила је 83,0%.

Максималне вредности достиже у зимским месецима нарочито у децембру (89,4%), а минималне у летњим месецима посебно у јулу (77,1%).

 

Табела 60. Средње месечне и годишња релативна влажност ваздуха (%)

Јошаничкебање за период 1999-2008.

 

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

Год.

84

87

83

81

78

78

77

79

85

85

87

89

83

            Урађено према подацима: Републички хидрометеоролошки завод Србије

 

Облачност је веома значајан климатски елемент. Годишња вредност облачности над Јошаничком бањом у периоду од 1999. до 2008. године износи 56%, или 5,6/10 видљиве површине неба коју покривају облаци. У испитиваном периоду, најоблачнији су били зимски месеци, нарочито децембар (84%).

 

Табела 61. Средње месечне и годишња облачност (1/10)

Јошаничкебање за период 1999-2008.

 

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

Год.

5,0

4,8

5,2

6,0

5,3

4,7

4,7

5,1

6,3

5,4

6,1

8,4

5,6

            Урађено према подацима: Републички хидрометеоролошки завод Србије

 

Осунчавање (инсолација).  Величина и трајање осунчавања зависе од облачности и трајања обданице. Јошаничка бања најдуже је осунчана у летњим месецима јулу и августу, а просечна дневна вредност осунчавања у ова два месеца износи преко 8 часова. Знатно мање је осунчана зими чије дневне вредности за месец децембар (1999-2008), нису прелазиле 3 часа дневно. Јошаничка бања је осунчана годишње у просеку 2.150 часова.

 

Падавине. Свакако један од најзначајнијих елемената климе су падавине. Пошто се Јошаничка бања као бањско лечилиште налази у подгорини Копаоника, падавине се могу сагледати кроз кишу и снег са снежним покривачем.

 

Киша. Са 555 m надморске висине, Јошаничка бања за испитивани период од 1999. до 2008. године, добија просечно 751,1 mm падавина при чему 14% (103 mm) сачињава снег. Највише кише се излучи у јуну 12,27%, а најмање 5,35% у фебруару.Дана 9. јуна 1999. године забележена је  максимална количина кишних падавина од 48,6 mm. Најкишовитија су лета и јесени у којим се излучи скоро 60% средњих годишњих падавина.

У поменутом периоду киша над Јошаничком бањом је падала просечно 96 дана годишње, или сваки 3,8 дан у години.

Минимална дневна вредност кишних падавина, излучена над Јошаничком бањом, била је 16.03.2003. године и износила је 2,1 mm.

 

Магле у Јошаничкој бањи су изузетно ретка појава.

 

Снег и снежни покривач.Надморска висина и близина Копаоника стварају предуслове за јачу и дужу зиму са знатним снежним покривачем. Међутим, северна и северозападна експозиција Копаоника нарочито је осетљива на фенске утицаје у току зимских месеци.

 

Табела 62. Годишње максималне висине снежног покривача (cm)

и број дана под снегом за период 2000-2008.

Година

Максимални снежни покривач

Број дана под снежним покривачем

Месец / Број дана под снежним покривачем

2000.

   18 – 08. Јан.

47

       Јануар / 21

2001.

   22 – 26. Нов.

67

 Децембар / 31

2002.

   20 – 09. Јан.

52

      Јануар / 29

2003.

   18 – 14. Дец.

75

   Фебруар / 28

2004.

   09 – 24. Јан.

62

      Јануар / 23

2005.

   17 – 18. Фебр.

76

   Фебруар / 26

2006.

   10 – 02. Март

64

      Јануар / 23

2007.

   13 – 30. Нов.

47

 Децембар / 24

2008.

   13 – 17. Нов.

51

      Јануар / 19

Просек

      15,5

60

      Јануар / 23

Урађено према подацима: Републички хидрометеоролошки завод Србије

Најчешће снежне падавине су у јануару, фебруару, марту, новембру и децембру, тако да су њихове вредности коришћене у табели 62.

Из табеле 62 се види да је просечна годишња висина снежног покривача износила 15,5 cm а просечан број дана под снегом је 60. Снежни покривач у Јошаничкој Бањи задржава се највише у месецу јануару у просеку 23 дана, а снег је највише падао 2004. године, и то 31 дан.

Максималне висине снежног покривача забележене су новембра месеца 2001. године и износиле су преко 20 cm снега.

 

Хидрографске туристичке вредности

 

Густу хидрографску мрежу Јошаничке бање условило је више фактора. Првенствено геолошки састав, са добрим делом непропусних стена, у комбинацији са релативно великом количином падавина битно утичу, уз разуђеност рељефа, на богату водну карту ове бање.

Извори, изворишта и многобројни потоци представљени су кроз токове река око Јошаничке бање. У сливу реке Јошанице налази се двадесетак извора хладне воде са издашношћу до 1 l/sec. Каптажом четири извора са Кокоровца решено је водоснабдевање Јошаничке бање.

Река Јошаница настаје спајањем потока Коњске и Брајковине, али се за њено извориште узима извор Циганске реке испод врха Јелице (1.776 m) на 1.660 m надморске висине. Она је до ушћа у Ибар, код Биљановца, дугачка 39 km. Од извора до ушћа има просечан пад 32,89%, просечни годишњи протицај воде 3,2 m³/s и у горњем току има воду квалитета I класе. Површина богатог слива Јошанице је 265 km² са 141 притоком.

Самоковска река је лева притока Јошанице коју ствара већи број притока (Карамански поток, Марина вода, Дражина вода и др.) на 1.730-1.750 m надморске висине. До ушћа у Јошаничкој бањи има ток дужине 11 km и површину слива од 52 km. Доњи ток ове реке се називао Вележтица, по оближњем вису Вележ.

Гобељска река је лева притока Јошанице, извире испод Точура на северној падини Велике Гобеље и на надморској је висини од 1.770 m надморске висине. Има 13,8 km дуг ток и површину слива 35 km².

Плочску и Криву реку чине потоци који су дужине 21,9 km и укупне површине слива 87 km².

Овако густу мрежу употпуњавају језера и мочваре захваљујући рељефу и слабо пропусним стенама.

Међу мочварама познате су две мање: једна испод Пашиног бачишта у сливу Самоковске реке и друга у селу Боце испод падина Кавња. Већа мочвара орјентационих димензија 158 x 55 m налази се испод падине Заблаће, у селу Горње Чомаге. Обично лети остане без воде, али је окружена широким појасом трске (5-10 m).

На Заблаћу у тањирастој вртачи смештено је језеро орјентационих димензија 60 x 35 m. Околину језера чине бујне ливаде и пашњаци, па би се могло искористити у излетничке и рекреационе сврхе (Дукић Д., 1980). Приватним ангажовањем, 2009. године, почело је његово чишћење и сређивање, тако да ће то бити још једно лепо излетничко место.

Семетешко језеро се налази на северозападним падинама Копаоника, на 900 m надморске висине. Димензије језера су 70 x 90 m, и познато је по плутајућим острвима, која се користе као атракција за бројне посетиоце. Дубина језера је око 15 m.

Термоминерални извори. Међу изворима у сливу Јошанице најпознатији су термални извори Јошаничке бање. Температуром воде од 78°C она представља другу бању у Србији, иза Врањске, (96°C) по термалности. Бањско окружење представља се са шестанест извора ниско минерализоване, (320 mg/l) термалне воде на три локације.

Главно извориште је у самом насељу са леве стране Јошанице са 11 извора. Друго, много слабије је на десној страни реке и састоји се од 3 извора и треће, Сланиште, на удаљености од 1.850 m од центра бање, низводно реком Јошаницом. Највећу издашност има група топлих извора која се налази на левој тераси Јошанице, у парку самог центра насеља.

Главни извор је најиздашнији од три извора главног изворишта. Температура воде је 78,5°C, издашност 7 l/s и једини је међу изворима радиоактиван (11 MJ).

 

 

Слика 61. Делимично каптиран Главни извор (Фото: Бојовић Г., 2008)

 

            Главни извор је делимично каптиран за, потребе бањског купатила,  а од 2008. године  и  грејање  школског  објекта  на  десној  тераси  Јошанице. Узводно од Главног извора се налази бунар са термалном водом, док су остали извори ниже лоцирани.

Извориште на десној страни реке Јошанице располаже са три извора слабије издашности, укупно око 3,1 l/s и температуре до 70°C.  Димитријевић Н. вршећи мерења на ова два локалитета, утврдила је знатне промене у издашности и температури (72-78,5°C) представљајући их као последицу мешања термалних и површинских вода.

 

 

Слика 62. Део Главног извора (Фото: Бојовић Г., 2008)

 

            Сланиште чини више слабијих извора укупне издашности до 2,1 l/s и температуре 28-37°C.

 

Слика 63. Сланиште (Фото: Бојовић Г., 2008)

            На 500 m узводно од центра бање налази се Лушки поток, извор хладне гвожђевито-угљенокиселе воде (14°C), и издашности 0,08 l/s.

У једном од својих обилазака Копаоника Јосиф Панчић каже „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија“.

Шчербаков А. такође је испитивао воде Јошаничке бање, а Леко М. (1922) указује на трагове сумпор-водоника, чије су тачне количине (H2S 1,6 mg/l) (утврдили Годић В. и Радић М. 1963. године и Димитријевић Н. 1975. године).

Вредност сумпор водоника се значајно повећала 5,5 mg/l у анализи коју су урадили Вујановић В. и Теофиловић М. (1983).

Важно саставно својство ове бање, водоник сулфид први су приметили стручњаци са Бечког медицинског факултета, 1834. године, на захтев кнеза Милоша, на основу чега је Јошаничка бања изједначена са тада познатом Рибарском и Брестовачком бањом. У периоду 1835-1846. године, воду Јошаничке бање је испитао барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа.

 

Табела 63. Хемијски састав вода Јошаничкебање (mg/l)

CO3

72,0

Na

55,2

Sr

0,03

Cu

0,0008

H2S

5,2

SiO2

65,0

Fe

0,007

Ag

0,0003

Cl

17,0

Ca²

2,0

Al

0,027

Cr

0,0006

SO4

20,0

Mg²

5,0

Li

0,027

Mo

0,0027

F

4,8

NH4

0,1

Mn

0,0003

V

0,0009

Fe³

0,1

Fe2O3

0,15

W

0,032

O2

1,6

K

1,2

Al2O3

0,18

Ba

0,003

CH4

0,058

HBO2

5,0

Rb

0,016

Извор: Протић Д., 1995

Јошаничке терме су хидрокарбонатно-сулфатне натријумског типа са карактеристичним присуством раствореног силицијум диоксида (125 mg/l). У њима има висок садржај волфрама, по чему се разликују од вода осталих бања Србије. Терапијску вредност повећава садржај флуора (4,8 mg/l), сумпор водоника, магнезијума, калијума, литијума, радијума и цезијума. Вода је слабо алкална па се може користити за смањење киселине у организму.

У гасном саставу ових вода запремински доминира азот (90%) чије је „клобучање“ нарочито приметио на каптираном извору у парку бање. По хемизму вода Јошаничке бање је слична лековитим водама бања шумадијског типа. По начину настанка вода је јувенилна на шта јасно указује висока температура. Могуће је да  у околини Јошаничке бање постоје колектори високоминерализоване воде, високог степена лековитости те се препоручују даља истраживања (Станковић С., 2003).

Од 1976. до 1978. године урађено је више хидрогеолошких истраживања којима су на дубини од 230 m. откривени нови извори капацитета до 2 l/s и температуром воде од 48°C.

Једна од последњих испитивања рађена су 1989. године, а њихови резултати су објављени у извештају о истраживању геотермалне енергије у Јошаничкој бањи, аутора Ракочевића П. из 1990. године. Истраживања се односе на више истражних бушотина, максималне дубине 60 m. у којима су регистроване максималне температуре воде од 54-82°C, али углавном без самоизлива.

Средином 2003. године предузеће „ИХТМ-ИТР“ из Београда урадило је испитивања термоминералних вода Јошаничке бање:

 

Табела 64. Основне физичко – хемијске величине

Температура (°С)

        72

рН

       9,6

Мутноћа (NTU)

    < 1,0

Боја (степени Pt-Co скале)

    < 0,5

Електропроводљивост (uS/cm)

      340

Минерализација (ma/l)

      300

Суви остатак (ma/l)

      265

Укупна тврдоћа (нем. град)

     0,34

 

Из табеле 64 може се издвојити податак о знатно мањој минерализацији 0,3 gr/l него у истраживања Дамјана Протића објављених 1995. године која износи 0,36 gr/l. У овом истраживању pH вредност од 9,6 је већа од оне код Протића (pH 8,3).

До данас и поред наведених великих термалних, саобраћајних и географских потенцијала Јошаничке бање мало шта се урадило на конкретном искоришћавању природних ресурса. Чак и малобројни покушаји, као изградња топле баште 50-тих година XX века или велика инвестиција у хотел у Јошаничкој бањи, остали су само на томе.

 

Биљни и животињски свет

 

Разноврстност биљних система условио је у Јошаничкој бањи и њеној околини и богатство разних врста животињског света. Близина Копаоника условила је шумске еко системе у њиховој структурној зоналности, али је и жупски карактер дошао до изражаја у нижим деловима нарочито у котлини Јошанице и њених притока.

 

Слика 64. Пашњаци на Кокоровцу (Фото: Бојовић Г., 2008)

 

            Котлински делови Јошаничке реке поред бујних и високих трава обрасли су најчешће нижим грабом, јовом, врбом и тополом без јаче концентрације, чему је разлог састав земљишта.

Букове шуме су заступљене свуда по странама приступних путева и околних падина. На Копаоничкој страни срећу се од ушћа Самоковке, Кокоровца па све до Кадијевца и даље према Сувом Рудишту. Поред букве срећу се још храстове заједнице али су и оне по брдским пределима разређене. У знатно мањем броју се срећу цер и црни јасен. Уз планинске падине увек се може у сезони наћи велики број разног шумског воћа (малина, купина, боровница и др.) као и лековитог биља (најчешће душица, нана, кантарион и др.) Уз овакву шароликост флоре сасвим исправно иде парола „Јошаничка бања – зелена врата Копаоника“.

Животињски свет, расут по околним брдима и планинама, представљен је вуком, лисицом, срном, дивљом свињом, ласицом, куном, зецом, јазавцем, веверицом, а од птица совом, грлицом, јаребицом, ређе орлом, јастребом и кобцем.

Јошаничка бања потпада под ловиште „Јошаница“, укупне површине 25.963 ha, од чега ловне површине обухватају 24.123 ha.  Ловачко удружење „Баљевац“ из Баљевца, које газдује овим ловиштем, се поред заштите од криволова брине о прехрањивању дивљачи током зиме.

Планинске брзе реке су природна станишта за поточну пастрмку, младицу и клена. У вировима Дренске клисуре ловљени су примерци поточне пастрмке од       1 kg, а младице и до 10 kg. Ове рибље врсте уједно предстаљају и биолошке индикаторе вода I класе (Подаци Националног парка Копаоник).

 

 

ДРУШТВЕНИ УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА

            Историјски развој Јошаничке бање као насеља одувек је био уско везан са термалним изворима. Претпоставља се да су са лековитим водама Јошаничке бање први били упознати Римљани, а да су њихово благотворно дејство користили и Турци о чему сведочи и хамам (XVIII век), у непосредној близини главног извора. Прва стручна испитивања лековитости вода Јошаничке бање урађена су 1834. године на Бечком медицинском универзитету а на захтев кнеза Милоша Обреновића. Испитивања воде су настављена и праћена од стране Барона Хедера, краљевско – саксонског управитеља рудокопа у периоду од 1835. до 1846. године. Забележено је да су бању посећивали у то време, због лечења, и чланови породице кнеза Милоша, одседајући у својој кући – конаку у центру Јошаничке бање. Бању је посећивао, у својим многобројним проласцима ка Копаонику и Јосиф Панчић који за њу каже: „да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија“. Колики је значај имала Јошаничка Бања довољно говори податак да је, на основу повеље „Крушевачког окружја“ у периоду од 1837 до 1887. године, Бања била столица среза Јошаничког, коме су припадали срезови: Крушевачки, Кознички, Јошанички и Бугарморавски. Овај период се везује за добијање имена Јошаничка бања. Воду Јошаничке бање су крајем XIX и почетком XX века испитивали лекари медицинског факултета из Беча Куниберг, Шлезингер, Шанс, као и наши научници Шчербаков А. и Леко М.

За коришћење термалне воде у Јошаничкој бањи 1935. године сазидано је купатило које се, уз одређене реконструкционе подухвате, и данас употребљава. Теоријска и практична истраживања научника у другој половини XX и почетком XXI века нису помогла много у већој и широј афирмацији ове бање.

Примери повременог и стихијског улагања у туристички развој најбоље се у Јошаничкој бањи огледају кроз запуштено стање прелепог и незавршеног хотела грађеног крајем XX века. Друштвени фактори и туристичке структуре како у општини Рашка, тако и у Јошаничкој бањи, сигурно се морају много више ангажовати у организацији и просперитету бање и њеном брзом изласку из деценијске учмалости.

 

Становништво. Градско насеље Јошаничка Бања припада општини Рашка, и уједно представља локални центар са седиштем месне заједнице којој гравитира седам села и засеока (Црна глава, Мечкари, Долови, Ђорђевићи, Раковац, Дрење и Шутановина). У насељу Јошаничка Бања има 360 домаћинстава са просечно 3,21 чланом по домаћинству. Из пописа 1948. године (1.175 становника), 1953. (1.342), 1961. (1.332), 1971. (1.391),  1981. (1.363), 1991. (1.296), као и 2002. године (1.154 становника), уочљив је пад броја становника Јошаничке Бање.

По последњем попису у насељу живи 576 мушкараца и 578 жена. Просечна старост становништва у Јошаничкој Бањи износи 41 годину (код мушкараца 39,2 и 42,8 код жена) а у насељу живи 929 пунолетних становника. У етничком саставу преовладава са 99,82% становништво српске националности. Од 334 активне особе Јошаничке Бање (232 мушкарца и 102 жене) по делатности коју обавља, најзаступљенији су пољопривреда, лов и шумарство са 57 особа (17%), прерађивачка индустрија са 56 особа (16,7%), некретнине са 55 особа (16,4%) и трговина са 43 особе (12,8%). Интересантан је податак да се 23 особе (6,8%) Јошаничке Бање баве хотелијерством и угоститељством и да су од тог броја 12 особе женског пола. Градско насеље Јошаничка Бања се простире на 360 ha и по површини коју заузима представља најпространије насеље општине Рашка, па стога не чуди врло мала густина насељености од 32 становника по km².

 

Демографске промене могу се лепо графички сагледати.

 

 

 

Графикон 17. Промене броја становника Јошаничке Бање

у периоду 1948-2002, Бојовић Г.

 

По попису из 2002. године насеље Јошаничка Бања имало је становнике са завршеним: основним образовањем 241 особу (129 мушкарца, 112 жена), средњим образовањем 320 (194 мушкарца, 136 жена), вишим 29 (17 мушкараца, 12 жена) и високим 16 (9 мушкараца, 7 жена).

Привреда. Привредна активност у Јошаничкој Бањи црпи ресурсе средине у којој се налази, тако да и ако не велика основ има у следећим носиоцима: породичне стругаре – занатске радње за обраду дрвета Ђорђевић, Бекчић и Вељковић, д.о.о. „ММ Петрол“ у чијем је власништву бензинска пумпа и хотел „Оаза“ у центру Јошаничке Бање, као и д.о.о. „Тодор превоз“ услужно предузеће за превоз путника и транспорт робе.

АНТРОПОГЕНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ

 

Помало чуди податак да нема трагова археолошких налазишта, старих записа, остатака евентуалних термичких канала из доба Римљана или пак остатака цркава и црквишта из средњовековног периода на овим просторима. Тешко је поверовати да на оваквом транзитном правцу у близини манастира Сопоћани, Студенице, Жиче, Ђурђевих Ступова, Старог града Раса, Петрове цркве, Старе и Нове Павлице и Градца нема ниједног споменика у Јошаничкој Бањи из средњег века.

Турско купатило или „хамам“ је најстарији културно-историјски споменик у Јошаничкој бањи. Подигнуто је током XVIII века и још увек има употребну вредност. Објекат је сачувао изворну орјенталну аутентичност. Класичне је градње, димензија 8 x 8 m, а кров му је покривен древним „ћеремидама“, у то време најчешћим кровним покривачем. Смештен је на левој обали Јошанице и 20 m низводно од „Главног извора“.

 

 

Слика 65. Турско купатило у Јошаничкој Бањи (Извор: Т. О. Рашка)

 

            Унутрашњост купатила је добро очувана сем модерних термичких цеви, које уместо канала из прошлости, доводе воду са дела Главног извора. Коришћење купатила је слободно, али би житељи и локалне структуре требали мало више да обрате пажњу на одржавање времешног објекта. Купатило је доказ да су термалне воде Турци користили још од XVI века.

Црква Свете Богородице се налази на узвишењу изнад самог центра бање, на њеној јужној страни. Изграђена је 1868. године, по угледу на много старије околне манастире. Црква је живописана, а међу иконама својом уметничком и старосном вредношћу се истичу „Богородица са Христом“ и „Исус Христос“. Црква представља место окупљања локалног становништва и туриста бање нарочито за време Ускршњих и Госпођинданских сабора.

Слика 66. Црква Св. Богородице у Јошаничкој бањи (Фото: Бојовић Г., 2008)

 

            „Ново“ купатило је саграђено у центру бање у непосредној близини турског купатила 1935. године, као резултат уређивања Јошаничке бање као лечилишта. Купатило располаже са коректном опремом, бањским купатилом са десет када и мањим базеном. Снабдева се водом са Главног изворишта како за купања тако и за загревање просторија.

 

Слика 67. Ново купатило у Јошаничкој бањи (Фото: Бојовић Г., 2008)

 

Мијатовићев јаз се налази делом на путном правцу Јошаничка бања – Копаоник уз котлину Самоковске реке. На 16 km од бање на левој обали реке, налази се гранитна стена са детаљним подацима о градњи овог јаза.

Непостојањем вреднијих и културно-историјских споменика из ближе и даље прошлости препоручују се туристичке маршуте до оближњих, а горе поменутих манастира у долини Ибра.

Старе воденице у Јошаничкој бањи подсећају на дах прошлих времена. Од њих неколико које имају традиционалну и естетску вредност, воденице Угринића и Јовановића су још увек у раду.

 Слика 68. Воденице на Јошаници (Фото: Бојовић Г., 2008)

 

            Хероина из Балканских ратова, Милунка Савић, (1888-1973) рођена је у селу Копривници код Јошаничке бање. Светли пример јунаштва, Милунка Савић је одликована са више српских, француских, енглеских и руских одликовања, а народ овог краја јој је подигао споменик 1995. године у центру Јошаничке Бање.

 

Слика 69. Споменик Милунке Савић (Извор: www.panoramio.com)

 

У Јошаничкој бањи рођен је српски патријарх Герман (1899-1990), који је био на челу С. П. Ц. од 1958. до 1990. године. На његовој родној кући постављена је спомен плоча са основним информацијама о 43. Српском патријарху.

Известан временски период, радећи на скицирању топографских карата Копаоника, у Јошаничкој бањи је живео српски генерал Живојин Мишић.

Објекат „Милошев конак“ налазио се код данашњег дома здравља. Подигнут је половином XIX века и коришћен је за одмор породице Милоша Обреновића. Људском немарношћу, а под теретом зуба времена, оронуо је и срушио се шездесетих година прошлог века.

Етнографске и туристичке вредности најбоље су исказане кроз саборе: Ускршњи и Госпођиндански који се одржавају у дворишту цркве Свете Богородице.

Од спортских манифестација треба споменути меморијални турнир у малом фудбалу „Прибојац Јован – Јоцко“, који се одржава сваког 1. маја и окупља велики број екипа углавном из Рашког округа (Подаци Туристичко – спортске организације Рашка).

 

ИНДИКАЦИЈЕ И КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ ТЕРМАЛНИХ ВОДА

 

Вреле воде Јошаничке бање од давнина су биле познате и признате од њених житеља, а и освајача ових крајева. Прве наменске објекте изградили су Турци у XVIII веку „Турско купатило“ мада се претпоставља да су топли извори били познати много раније. Тек у периоду између два рата са изградњом новог Купатила 1935. године заживео је организовани и термално-угоститељско лечилишни карактер бање. Несхватање овако важне функције бање већ тада није дало очекиване резултате јер главни узрок слабе посећености бање били су оскудни и лоши смештајни капацитети.

 

 

         Слика 70. Унутрашњост Турског купатила (Фото: Бојовић Г., 2008)

У балнеолошке сврхе, вода Јошаничке бање се искључиво и раније, као и данас, користила за купање. Познато је да је доктор Миле Миленовић, иако запослен при дому здравља у Јошаничкој бањи до 1985. године, врло уредно водио статистику терапија у бањи и да је поред проширивања врста терапија био ангажован и у другим сферама везаних за коришћење топлих извора Јошаничке бање.

За време боравка овог доктора при терапијском лечењу приметан је већи број терапија и посетилаца бање.

Воде врелих извора бање повољне су за лечења:

  • Болести локомотивног апарата.

–               дегеративних реуматских обољења,

–               реуматских упала и артритиса,

–               постоперативних стања након хирушких захвата,

–               лумбага и ишијаса,

–               разних обољења мишића.

  • Гинеколошких обољења.

–               ширег спектра упала и запаљења.

  • Пробавних обољења.

–               хиперацидин гастритис и др.

  • Кожних болести.

–               екцеми,

–               псоријазе.

 

            Слика 71. Део терапијског блока у Јошаничкој бањи (Фото: Бојовић Г., 2008)

Тренутно се све терапије одрађују у коректним условима „Новог купатила“ са десет када и једним мањим базеном, са врло малим степеном искоришћења и бројем терапија.

Воде Јошаничке бање припадају групи хипертерми богате су натријумом, калцијум сулфатом и флуором тако да се могу користити у лековите сврхе, самостално или у комбинацији са физикалним терапијама из програма превенција, лечења или медицинске рехабилитације. Терапије се тренутно спроводе искључиво купањем тј. хидротерапијом најчешће 2-3 пута дневно.

Контраиндикације при терапијским купањима нису примећене, али се треба консултовати са лекарима из дома здравља у Јошаничкој бањи о терапијском третману.

 

 

Табела 65.  Број терапија у Јошаничкој бањи у периоду 2004-2008.

Година

Купање / Хидро

    2004.

   391

    2005.

   412

    2006.

   429

    2007.

   517

    2008.

   557

Укупно

2.306

     Урађено према подацима: Т. О. Јошаничке Бање

            Изгледа као парадокс да у Јошаничкој бањи нема сталног стационарног лечења као ни стално запосленог медицинског особља при терапијским курама у купатилима. То додатно ствара слику неорганизованости и незаинтересованости људи из свих структура да помогну овој вишедеценијској учмалости бањског туризма.

 

 

 

МАТЕРИЈАЛНА БАЗА ТУРИЗМА

 

Позната по изузетно високим термпературама воде из термалних извора које су нарочито добро испитане за време владавине кнеза Милоша Обреновића, половином XIX века, Јошаничка бања је имала шансу да много раније од сада афирмисаних бања, буде бања и природно лечилиште са јако наглашеном транзитном улогом. За такву основу сигурно много је значила саобраћајна повезаност долином Ибра, како друмским тако и железничким саобраћајем, као и њихово спајање двадесетих година XX века са Јошаничком бањом. Данас постоји природни предуслови, добра и модерна саобраћајна повезаност и термални извори с једне стране, а са друге материјална база на нивоу од пре 50 и више година.

 

Слика 72. Јошаничка бања 1960. године (Извор: Т.С.О. Рашка)

Смештајно – угоститељски капацитети

 

Године 1936. Јошаничка бања се налазила на списку 13 туристичких места бањског карактера у Србији. У том периоду надовезујући се на новоизграђено купатило бања је добила приручну апотеку и повременог доктора.

Пред почетак Другог светског рата у бањи су постојале три кафане: Петра Марковића, Бранимира Курсулића и Јездимира Ђукића (садашњи ресторан са преноћиштем „Драгуљица“) која је издавала собе за преноћиште. Собе су такође издавали још и вила „Пршић“ као и управа бање (6 малих соба). Ови подаци, као и број ноћења од 5.977 туриста из исте године, су први званични подаци о туристичком промету и смештајним капацитетима бање намењених туристима.

Ресторан „Јошаница“ саграђен је 1939. године. Први је објекат који спада у основне смештајне капацитете и који има више соба за прихват гостију. Налазећи се у самом центру насеља на ушћу Самоковске (Вележнице) реке у Јошаницу, он је и у непосредној близини извора, Турског и Новог купатила. Од 1982. године објекат је био у саставу туристичког предузећа „Путник“ из Београда и категорисан је као мотел. Врло модерно је сређен и реконструисан 1996. године. Године 2009. приватизован је и преименован од стране предузећа „Мегалит Шумник“ из Рашке у ресторан са преноћиштем „Драгуљица“, који располаже са 7 лежаја и рестораном са 130 места од чега су 60 места у башти ресторана.

 

 

Слика 73. Ресторан са преноћиштем „Драгуљица“ (Извор: „Мегалит Шумник“)

 

У периоду од 1976. до 1994. године у саставу мотела „Путник“ и у његовом окружењу постављени су полиестерски бунгалови са 86 лежаја.

Панорамом Јошаничке бање, а и на свим фотографијама, доминира здање правог планинског хотела. Нажалост, изградња хотела започета 1978. године, од стране ПИО-а прекинута је 1981. године. Почетком деведесетих година актуализовани су преговори са „Genex Kopaonikom“, али није дошло до завршетка радова на хотелу. Хотел се налази у центру насеља на левој страни Јошанице и иначе је врло добро замишљен, повољно лоциран и располагао би са 370 лежаја, депадансима, модерно опремљеним собама, саунама, затвореним базенима, терапијским просторијама, а у окружењу спортским теренима.

Многим нституцијама добро је познат случај без конкретног решења, али са туристичког аспекта – незабележен преседан!

 

Слика 74. Незавршен хотел у Јошаничкој бањи (Фото: Бојовић Г., 2008)

Хотел „Оаза“ је у рангу хотела са две звездице и отворен је средином          2006. године. Реч је о луксузном и модерном објекту у центру Јошаничке бање, који се налази на путу према Биљановцу који у свом саставу поседује и бензинску пумпу. Располаже са 50 лежаја у 21-ој двокреветној и трокреветној соби, рестораном са 120 седећих места и у приземљу кафе-баром.

 

Слика 75. Хотел „Оаза“ (Извор: www.hoteloaza.com)

            Приватни смештајни капацитети у Јошаничкој бањи дати су у табели 66.

Табела 66.  Приватни смештајни капацитети у Јошаничкој бањи

Врста

Собе

Лежаји

Контакт телефон

Вила Трифуновић

4

12

036/478-194

Вила Марић

5

14

036/738-670

Вила Ђолић

4

12

036/478-210

Вила Гаги

7

18

036/478-249

 

Све су то лепи, функционални и углавном нови објекти у центру Јошаничке бање.  На основу пријава пореским органима и инспекцијских налаза приватних смештајних капацитета (соба) у Јошаничкој бањи 2008. године је било 20 соба са 56 лежаја. Тренутно, базу туристичке понуде Јошаничке Бање, укупно чине 45 соба са 113 лежаја.

 

Табела 67. Основни смештајни капацитети Јошаничке бање

Назив

Категорија

Апартмани собе

Број лежаја

Број сед. места

Година изградње

Удаљеност од тур. центра Копаоник

Контакт

Хотел Оаза

2

21

50

120

2005

24 km.

036/478-400

Ресторан са преноћиштем Драгуљица

/

4

7

130

1939

23 km.

036/478-203

Укупно

 /

25

57

250

 /

 /

 /

Урађено према податцима са терена.

Ресторатерска основа. Садржаје Јошаничке бање употпуњује и више угоститељских објеката, пријатних ентеријера и углавном изграђених у етно стилу.

Табела 68. Ресторатерски капацитети Јошаничке бање.

 

Ресторан

Седећа места у ресторану

 

Седећа места у башти/тераси

 

Контакт телефон

Вележ

70

70

036/478-178

Идила

32

/

036/428-066

Парк

30

32

036/478-200

Антерија

40

32

064/8414036

Ресторан при Оази

120

/

036/478-400

Ресторан Драгуљица

70

60

036/478-203

Укупно

362

194

/

 

Ресторани у Јошаничкој бањи чине незаобилазну станицу при проласку туриста према Копаонику. Врло укусно опремљени у својој понуди поред специјалитета националне кухиње, туристима нуде и поточну пастрмку одгајану у приручним рибњацима на Самоковској реци.

 

Саобраћај и саобраћајнице

 

            Број саобраћајница, њихова дужина и квалитет, сигурно представљају један од најзначајнијих фактора за развој туризма у свакој микрорегији.

Најзначајнија друмска саобраћајница повезује од Краљева и Биљановца, Јошаничку бању са Копаоником. Стање коловоза ове саобраћајнице (од Биљановца до Копаоника у дужини од 34 km) је II категорије и у потпуности квалитетом, ширином и пратећом сигнализацијом задовољава потребе како Јошаничке бање, тако и туриста који су се упутили ка Копаонику. Мањег значаја и III категорије квалитета коловоза је саобраћајница Јошаничка Бања – Плоче – Александровац у дужини од 41 km.

Железнички саобраћај карактерише железничка пруга изграђена дуж реке Ибар, са станицом „Јошаничка Бања“ у Биљановцу, која је од насеља Јошаничка Бања удаљена 10 km.

Најмањи утицај на туристичка кретања према Јошаничкој бањи има ваздушни саобраћај, с обзиром да је београдски аеродром удаљен 287 km, нишки 134 km и приштински 150 km.

 

Инфраструктурна основа

 

            У Јошаничкој бањи се од услужних објеката налазе: пошта, дом здравља (зграда подигнута 1976. године), више малопродајних објеката и осмогодишња школа. Зграда школе подигнута је 1964. године а интересантно је да је Јошаничка бања имала школу још 1867. године, која је пребачена из Јелакца. Јошаничка бања је добила струју 1962. године, а урбани део насеља је добио воду за пиће 1958. године (2,5 l/s) са Кокоровца каптажом, дужине 3,5 km. За тренутне потребе капацитет се надокнађује из Паљестичке реке уз пречишћавање. Локално становништво део својих потреба за храном обскрбљује на пијаци, а пијачни дан је недеља (Подаци Туристичко – спортске организације Рашка).

 

 

 

Туристичка пропаганда

 

У скромним туристичким условима и за сада неафирмисаним лековитим изворима као основном вредношћу, Јошаничка бања није ни имала ништа значајније понудити туристичком тржишту. Новије време, од 2005. године, донело је инвестиције и улагања у смештајне капацитете бање, нарочито у приватном сектору. Управо од тог периода почиње агресивнија кампања на афирмацији Јошаничке бање као лечилишта. Импулс овој активности кроз разне видове манифестација, спортске и културне садржаје даје „Туристичко – спортска организација Рашка“. Стручно, коректно и љубазно особље ове организације је гаранција да ће се многобројне будуће акције на афирмацији Јошаничке бање спровести у дело. Њихов утицај на туристичку рекламу очигледан је и на сајмовима туризма у Београду и Новом Саду као и приликом учешћа на скуповима бањских лечилишта.

Изузетак међу ретким штампаним издањима чини проспект „Јошаничка бања под сенком Копаоника“. Врло добро и стручно осмишљен може да послужи обичном туристи али и да се из њега добију детаљни и професионално обрађени подаци. Овај проспект са одабраним илустрацијама издала је „Туристичко – спортска организација Рашка“ 2004. године у тиражу од 3.000 примерака.

Из поменутог проспекта потекло је и репринт издање у скраћеној форми и наглашеним акцентом на смештајно – угоститељске капацитете Јошаничке бање. Проспект „Јошаничка бања“ штампан је 2010. године у 2.000 примерака.

У истом периоду Туристичко – спортка организација је штампала каталог „Добро дошли у Рашку“ на 24 стране и у 1.000 примерака, у склопу кога је детаљно приказана Јошаничка бања. Луксузан и двојезично (српски и енглески) штампан, каталог представља комплетан и опширан приказ туристичких вредности Рашке општине.

 

ТУРИСТИЧКИ ПРОМЕТ

 

Вреле воде Јошаничке бање су одувек привлачиле пажњу посетилаца, пацијената и научних радника. Једна, нажалост, не једина област се ипак драстично лоше котира. Туристичка служба праћења развоја једне бање је на маргинама своје делатности када је ова бања у питању.

Врло оскудни, непроверени подаци о броју туриста и дужини њиховог боравка у Јошаничкој бањи чине ову бању туристичко-статистички недодирљивом у даљој, али и блиској прошлости.

 

Слично стање се може наћи и у малобројним  књигама, студијама и радовима о Јошаничкој бањи. Поред добро обрађених поглавља о термалним изворима, рељефу, хидрографији, промакне само по неки податак о смештајним капацитетима и тачном броју гостију са временским интервалом забележбе.

Поражавајућа је чињеница да у 2009. години не постоји служба у бањи која би бележила податке о посетиоцима бање, без обзира којим мотивима је инспирисан њихов долазак.

 

Постојањем Турског купатила и изградњом Новог 1935. године, почиње да се приводи намени лечилишна функција Јошаничке бање. Слаба посећеност бање правда се  углавном, оскудним смештајним капацитетима. Непосредно после Другог светског рата у бањи је боравило око 600 гостију. Године 1974. остварено је 7.070 ноћења, док је 1975. године бању посетило 3.500 гостију.

 

 

 

Табела 69. Број туриста и ноћења у Јошаничкој бањи за период 1983-2009.

 

 

Туристи

Ноћења туриста

Просечан боравак туриста

Година

Свега

Домаћи

Страни

Свега

Домаћи

Страни

Домаћи

Страни

1983.

1.893

1863

30

8.751

8.711

40

4,7

1,3

1986.

1.922

1.908

14

9.445

9.431

14

4,9

1

1989.

907

905

2

9.410

9.408

2

10,4

1

1992.

181

181

/

2.152

2.152

/

11,9

/

1996.

95

95

/

361

361

/

3,8

/

2004.

182

182

/

718

718

/

3,9

/

2007.

443

425

18

4515

4299

216

10,1

12,0

2008.

383

383

/

3887

3887

/

10,1

/

2009.

342

342

/

3593

3593

/

10,5

/

     Извор: Републички статистички завод Србије; ТО Јошаничка Бања; Подаци са терена.

 

 

            Слабу посећеност Јошаничке бање најбоље осликава табела 69 са више аспеката. Мали и неадекватни смештајни капацитети не задовољавају модерну туристичку клијентелу, тако да број туриста и остварени број ноћења је везан за повремене доласке туриста или је разлог попуњеност капацитета на Копаонику у ударним терминима зимске сезоне.

 

Графикон 18. Посета туриста у Јошаничкој бањи у периоду

1983-2009, Бојовић Г.

 

 

Графикон 19. Ноћења туриста у Јошаничкој бањи у периоду

1983-2009, Бојовић Г.

 

Туристичка организација Јошаничке бање која је консултована за добијање ових података би требала уредније и редовније водити евиденцију о овим врло важним параметрима за туризам.

 

ОБЛИЦИ ТУРИСТИЧКИХ КРЕТАЊА

 

Бањски туризам у Јошаничкој бањи би требало да врло брзо заузме своје право место истичући све предности термалних вода. За сада неискоришћене, оне ће свакако бити разлог снажног туристичког развоја Јошаничке бање као и топле баште као успутну делатност. Већ сада постоји приватна иницијатива фирми које поседују туристичке смештајне капацитете да се постојећи реновирају и осавремене, а нови изграде на већем броју локација у бањи. Ову врсту туризма би требало истицати као примарну и њој подредити највећи број активности ка оживљавању прво лечилишне, а затим и спортско – рекреативне функције бање.

 

 

 

 Слика 76.  „Ђоров мост“ – излетиште (Фото: Бојовић Г., 2008)

 

            Њена саобраћајна повезаност и транзитност према Копаонику би ипак требала да служи само за употпуњавање садржаја бање и њену што бољу валоризацију.

Сеоски туризам у Јошаничкој бањи је најчешће упућен на попуњавање туристичке понуде Копаоника, па ће тако моћи да пружи свој удео развоју Јошаничке бање кад за то дође време.

Јошаничка бања са својим положајем и близином Копаонику пружа изванредне услове за развој, углавном излетничког туризма. Овој врсти туризма треба посветити пуну пажњу јер може бити са својим локалитетима прави излетнички елдорадо свим туристичким групама које се крећу ка и од Копаоника.  Неки од локалитета су: прелепи пејсажи на Кокоровцу, живописна места на Кадијевцу и уз Самоковску реку, околина језера у Горњим Чомагама чије је чишћење у току, представљају слику која оправдава епитет „Зелена врата Копаоника“.

Екскурзиони туризам није заступљен из разлога близине Копаоника као туристичког центра, а и слабе понуде смештајних капацитета.

Највећу важност од свих набројаних врста туризма Јошаничке бање тренутно има транзитни туризам. Транзитност Јошаничке бање може се гледати двострано. Важан, транзитни правац према и од Копаоника омогућава добру основу за касније комплементарне туристичке функције. Овај правац, пошто представља везу са Ибарском магистралом, мало је изгубио на фреквентности са отварањем пута ка Копаонику преко Бруса, али и даље је важна саобраћајна жила куцавица овог краја.

Транзитна функција Јошаничке бање огледа се у правцу пролаза туриста са јужних и југоисточних делова наше земље према приморју којима овај је путни правац најближа веза са Јадранским морем.

Изванредни природни предуслови могу бити покретачки мото свим надлежним институцијама, локалној самоуправи, туристичким радницима и приватним предузетницима да сагледају развој бање много боље него што је то до сада рађено, да не допусте да врела вода неповратно отиче у Јошаницу док бање из ближег окружења већ дужи низ десетина година уживају у плодовима бањског туризма са много скромнијим потенцијалима.

 

 

6164 Прегледа Укупно 7 Прегледа Данас