Јосиф Маринковић је рођен 11.10.1851. године у банатском селу Врањеву. Прва музичка знања добио је од учитеља немачке школе у Петроварадину, а касније је музику учио у учитељској школи у Сомбору. О свом интересовању за музику Јосиф Маринковић каже:
 „Мене је вукла жеља да учим музику, јер од раног детињства најмилија забава била ми је песма и свирка — поред њих сам одрастао. Самоучки сам свирао у сваки инструмент који би ми до руку дошао. Тако, свирао сам тамбуру, гитару, хармонику и клавир.“  Већ у сомборској школи Јосиф Маринковић је показао своју музичку обдареност и на школским приредбама дириговао је своје прве композиције.
После завршене учитељске школе одлази на музичке студије у Праг, а усавршавао се и у Бечу. Након завршених студија долази у Београд где ради као диригент Београдског певачког друштва „Обилић“, а једно време дириговао је Радничким певачким друштвом, као и Српско-јеврејским, а истовремено је био запослен најпре као наставник музике на Богословији, па затим у учитељској школи и 11 мушкој гимназији у Београду. Године 1924. престаје са педагошким радом и посвећује се искључиво композицији. У његово време долази до националног буђења и процвата романтичарске поезије, па он својом надахнутом музиком, хорским стваралаштвом, изражава патетику патриотске поезије, идеје тадашње, национално оријентисане, борбене грађанске омладине. („Јуначки поклич“, „Народни збор“, често називан по почетним речима „Хеј, трубачу“).
Јосиф Маринковић је био изразити представник музичког романтизма. Био је музички бард генерација ношених идеалом националног полета и песник који је кроз музику исповедао своја најинтимнија осећања“, каже за њега музички критичар Бранко Драгутиновић.У првом реду био је мелодичар, јер је код њега мелодија главни носилац музичког израза. Његова мелодика следи дикцију српског језика. Он је тај акценат осећао и у својим композицијама умео да изрази ту подударност језичког и музичког акцента истичући тако звучну лепоту српског језика.
Зато, композитор Петар Крстић за Маринковића каже: „Он је први српски композитор који стриктно спроводи спој језичког са музичким акцентом“.  Претежно је компоновао у хомофоном хармонском саставу, али за разлику од ранијих српских композитора његов хармонски стил је оригиналнији, јер уноси и хроматику.
Постао је најзначајнији хармоничар у старијој генерацији српских композитора.  Стваралачку инвенцију нарочито је испољио у композицијама у којима се није користио народним мелодијама, па се у том стваралаштву у историји српске музике ставља у ред првог српског оригиналног композитора.
Његов опус чине углавном вокална дела писана за хор, соло песме и хорове уз пратњу клавира.За мушки и мешовити хор компоновао је 11 кола, сплетове народних песама, бројна дела писана на стихове родољубиве поезије („Народни збор“, „Јуначки поклич, „Химна Балкана“, „Косовска химна“…) и то су му најпопуларнија дела инспирисана родољубивом романтичарском поезијом. Он је од свих наших композитора компоновао највећи број патриотских песама за хор и ту заузима прво место.

Његове соло песме писане су на стихове познатих песника (Јован Јовановић-Змај, Ђура Јакшић, Војислав Илић…) и оне уз стилизоване, музички оплемењене севдалинке и љубавне песме представљају најлепше примере музичке лирике романтизма. Створио је као посебан тип српску соло песму уз пратњу клавира где је остао ненадмашен.Посебан жанр су хорови за клавирску пратњу међу којима се нарочито истичу лирска „Задовољна река“, потресни хор робља „Под ланцима“, религиозна „Молитва“ и др. Јосиф Маринковић је дао допринос и црквеној музици композицијама као што су: Литургија, Помен и Опело, а композиција Једнородни сине је први покушај споја вокалне и инструменталне музике у оквиру православног црквеног ритуала.

Поводом смрти Јосифа Маринковића (13.05.1931.) композитор Милоје Милојевић је рекао: „Јосиф Маринковић је не само први композитор српског рода који је дао дела вишег уметничког стила, него је био један од најкреативнијих композитора које је српски народ имао“.

„Музика је оно што уједињује, брише границе међу људима,
збија их у заједничкој потреби за лепотим, разумевањем, хуманошћу“

880 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас