(1730-1770)

Јован Апостоловић је рођен у Будиму после 1730. године, а умро у Новом Саду 1770. године. Породица му је била пореклом из Солуна. Дед Дима, сапунџија, био је биров у Табану, српском делу Будима.  Јован је основну школу завршио у родном граду, а Братиславском лицеју реторику и филозофију (1749. – 1754.), где му је школски друг био Павле Јулинац.
Медицину је студирао у Халеу (1754.-1757.) и одбранио докторску тезу под називом „Dissertatio inauguralis medicophilosophica exhibens modum quo affectus animi in corpus Humanium agunt generatim“ (Како утичу људске трауме на организам), за коју многи сматрају да је прва расправа о стресу у историји медицине. Том дисертацијом постао је први доктор медицине међу Србима.

У овој медицинско-филозофској расправи, коју је посветио Герхарду ван Свитену, аустријском реформатору, проблеме стреса третирао је на у то време модеран начин, у духу идеја просвећености које ће код нас развити Доситеј Обрадовић.

У предговору дисертације, која је објављена исте године у Јени, навео је да је он „можда први и једини из славног српског народа који је свој дух поклонио медицинској науци“, рекавши: „Можда ће мој род славан због своје судбине и оружја постати славан такође и због своје књижевности и науком која доприноси телесном и душевном здрављу. А можда ће почети да се просвећује и тако бори, не мачем, него како се каже уметношћу за добро своје слатке домовине.“ Након завршених студија радио је једно време у Будиму, а потом је 1759. године прешао у Нови Сад и радио као приватни лекар. Место градског физика успео је да добије тек јануара 1863. године , пошто се у Банату и Београду појавила куга, па је граду претила опасност од заразе. Када су градске власти хтеле знатно да му смање плату,  поднео је оставку маја 1765. године и поново радио у Новом Саду као приватни лекар све до преране смрти.  Један примерак његове дисертације чува се у Универзитетској библиотеци у Будимпешти, а други у Британском музеју у Лондону.

 

1429 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас