vlad-tepes-drakula_f

Светски најпознатији „вампир“ је свакако гроф Дракула.

Извештај аустријског службеника Фромбалда о случају који се почетком 18. века догодио у српском селу Кисиљеву, објављен у бечком часопису Wienerisches Diarium („Бечки дневник”), под насловом „Vampir von Kisilova“, спада у прва помињања вампиризма у Европи новијег доба, преведено је на више језика и учествовало у „вампирској манији“ у Енглеској, Француској и Немачкој. Петар Благојевић, у аустријским изворима нем. Peter Plogojowitz, био је сељак из Србије, за којег се везује легенда да је после смрти постао вампир.
Живео је крајем 17. века, почетком 18. века, умро негде 1725. у селу Kisilova, можда данашње Кисиљево код Великог Градишта. Северна централна Србија била је тад део аустријског царства (од 1718 до 1739).

Након његове смрти људи у његовом крају су почели после кратке болести да умиру. Настала је сумња да је вампир.
Пре њихове смрти многи су тврдили, да им се умрли Благојевић у ноћи указивао и давио. Његова супруга је побегла непосредно после тих чудних збивања изјавивши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи јој своје опанке. Најзад му је отворен гроб, тело му наводно није трулило а на уснама је имао свежу крв.
Мештани његовог краја су пробили колац кроз његово мртво срце и спалили тело.

Одговорни службеник аустријске управе нерадо је допустио поступак, али је пристао због „страха“ мештана да цело њихово село буде уништено од вампира, и њиховог захтева да учине све потребно као  у „турска времена“, то јест кад је село било под османлијском влашћу.

Догађај је био сличан ономе са Арнолд Паоле  (Арнаутин Павле) пар година касније, што је изазвало и једно званично истраживање аустријске владе.

Vampir

Лик Саве Савановића се спомиње у причи Милована Глишића

Тако је српска реч „вампир“ постала најпре европска, а потом и интернационална, а веровање у вампире се одржало све до 21. века.

Иначе најпознатији српски вампир је Сава Савановић, који је, по веровању, после своје смрти живео у старој воденици у селу Зарожје, у општини Бајина Башта. Легенда говори да је као „вампир“ убијао и пио крв људи који би дошли да мељу жито.
Њега је у својој причи овековечио српски писац Милован Глишић.

Феномени или изгледи наводне нетрулежности тела, „нова“ коса, кожа и нокти, надувена и румена лица те и крв на уснама данас су објашњени и део су једне фазе посмртног остатка.
Народу непознате болести и епидемије могле су да створе веровање у дејствовање натприродних сила.

2101 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас