Село Ковиљ, које се налази у јужном делу Бачке, у близини Новог Сада, старо је и значајно по много чему али његова највећа вредност се налази пар километара удаљена од села – Ковиљски манастир, тј. Манастир св.Арханђела.

Предање каже да је овде прво изграђена црква у 13. веку на месту помирења између угарског краља Андрије II и Стефана Првовенчаног. Највеће заслуге за то помирење, имао је Стефанов млађи брат свети Сава. Када је изграђен, у манастир су се уселили монаси из манастира Жиче, те се због тога сматра да је овај манастир почео да функционише као својеврсни метох тог манастира. Нажалост, манастир као ни црква која је на његовом месту изграђена у XV веку, нису сачувани.

Сам Храм се први пут помиње у Минхенском псалтиру из 14. века а савремена наука тврди да је настао у 15. или 16. веку.

Манастир св. Арханђела су често Турци спаљивали а монаси су пред турском најездом бежали у ритове и оближње шуме. То је трајало све до Карловачког мира 1699. Коначно је и црква при манастиру била обновљена 1707. Тада је поново сазидана припрата и подигнут велики звоник. Године 1849. поново је спаљен и опустошен од стране мађарске војске и тада му није било помоћи јер је толико био оштећен да је морао да се поново зида. Овај, данашњи, настао је у време Епископа бачког Платона (Атанацковића) и ковиљског игумана Саве (Стојичевића).

Године 1758. царица Марија Терезија је манастиру доделила диплому (привилегију) којом су утврђене границе земљишног поседа и тачно утврђено разграничење са суседним насељем Ковиљским Шанцем.

Данашњи манастир грађен је од фрушкогорског камена у рашком стилу, што је реткост за ово подручје, са примесама барока. Градитељи су били Теодор Коста и Никола Крапић. Осам стубова дели храм манастира Ковиљ на три дела. Изнад средњег дела храма налазе се две куполе, споља осмостране а изнутра округле, као и једна мања, изнад олтарског простора. Велике калоте (капице, сфере), покривају средњи део цркве, што је реткост код цркава. Камена фасада украшена је низом аркадица на конзолама. Иконостас манастира Ковиљ је осликао Аксентије Мародић 1871. године у духу италијанске ренесансе. Првобитни иконостас радио је чувени мајстор Теодор Илић-Чешаљ 1707. али је исти  страдао у пожару.

Ковиљска црква при манастиру страдала је укупно шест пута. Током Другог светског рата, страдала је и манастирска ризница. У склопу манастира постоји и мала капела посвећена св. Петки и велика, која је посвећена Атонским Светитељима.

Ово је иначе, мушки манастир, надалеко чувен по меду од белог босиљка,  затим, ракији,  коњаку и ликеру од ораха.

На овом месту духовности, од 2004. уточиште су нашли и млади људи који се лече од зависности од дроге у Кући живих, како се тај део манастира назива. Уз такву, духовну врсту лечења, своје место је нашао и офтамолог Владимир Турчан, Словак, који је чудним сплетом околности постао монах Ермолај. Код њега долазе мештани и људи из околних места и Новог Сада, без упута и без новчаника, са надом да ће им он поправити вид.

 

Има још прича које везују овај манастир за значајна кретања у хришћанству. Тако на пример, чува се предање да је читав план сеобе Заветног ковчега, највеће реликвије међу реликвијама, направљен у старим зидинама манастира Ковиљ где се у јесен 1526. године, бежећи од прогона Католичке цркве, склонио велики мајстор темпларског реда Антоан. Једна легенда пак,  прича о томе како је под окриљем манастирских зидина, своје кости а можда и благо, оставио неки витез који због болести није стигао у Јерусалим, на ко зна који по реду, крсташки поход.

Но, то су све гласине које,  наравно, не могу бити проверене.

 

 

.Ikonostas_Kovilj              kovilj3           снег

kovilj1.p              kovilj2.           сег2

              2459277412-manastir-kovilj-na-prvomajskom-suncu

Преузето са:

http://koviljskimanastirprezentacija.blogspot.com/

http://www.b92.net/

1958 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас