Лепенски вир је колевка Европе, то је спектакуларно археолошко налазиште које је добило име по виру на средини Дунава код Ђердапске клисуре, зване „Гвоздена капија“, удаљено око 15 км од Доњег Милановца.

Лепенски вир је открио и истражио 60-тих година прошлог века професор Драгослав Срејовић у делу пројекта очувања археолошких ископина током изградње вештачког језера узводно од излаза Дунава из Гвоздене капије. Њему, проф.Срејовићу, дугујемо велику захвалност, јер је практично остатак живота провео радећи на популарисању овог изванредног налазишта.

 

velika lepenski

 

Овај локалитет је мезозоички археолошки комплекс, што значи да датира из средњег каменог доба. Било је насељено првим сточарима у Европи око 8000 година пре нове ере. Гвоздена капија поседује изванредно очувано природно окружење са посебно повољном микроклимом. Због густине падавина, благих прелаза годишњих доба, релативној атмосферској влажности, одсуству оштрих ветрова и великих температурних промена у кречњачком земљишту обале Дунава које задржавају топлоту, логично је да су становници овог дела Европе лако могли да развију своју културу, чије богатство и оригинални садржаји, не могу да се пореде ни са једном културом тога доба као ни културама каснијих периода. Уз то, становници Лепенског вира су имали сигурне изворе хране и питке воде.

Блага клима на речним терасама Дунава, са стеновитим врхом Трескавцем, трапезастог облика, одмах преко пута, стварала је осећај безбедности код становника овог јединственог места, те су и њихове куће имале трапезаст облик и биле прекривене дрвеном конструкцијом, лишћем и кожом дивљих животиња, са улазом окренутим према Дунаву и правоугаоним огњиштем озиданим каменим блоковима, као и са маленим гробовима. Огњишту и ватри је давано централно место према истоку, чиме је наглашавана веза са сунцем те се ови људи и зову „деца Сунца“. Кућа је значила стабилност и сигурност а гробови предака нераскидиву везу са прошлошћу.

rep-lepenski-vir

Камене фигуре са тог локалитета су врхунски исклесане. Најчешће, оне представљају људе са великим очима и риболиким уснама, вероватно у сврху обожавања идола ловца и рибара, зависиних од моћне реке Дунав. Ове фигуре представљају најстарије примере камене пластике и прву монументалну уметност насталу након Леденог доба.

Најновија археолошка истраживања указују да су у овом подручју боравили становници 30.000 година п.н.е.

Насеобина је замрла негде око 4500 година п.н.е. када су њени становници кренули у потрагу за већим површинама обрадивог земљишта. Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) који су изграђени од око 6500 до 5500 године пре наше ере. То су први урбанистички подухвати направљени на тлу Европе.

Лепенски вир је споменик културе од изузетног значаја и под заштитом је Републике Србије. Овде постоји музеј на отвореном где су изложени примерци накита и оруђа од кости и камена као и исклесане камене плоче са симболима и знаковима који највероватније представљају основно писмо човечанства  тзв. винчанско писмо.

Доћи у Србију а не посетити колевку европске цивилизације, била би права штета.

 

lepvir

lepenski_vir

lepenski54

 

мапа

 

 Извор  /  Извор

 

2490 Прегледа Укупно 4 Прегледа Данас