На малој заравни испод стрмих литица планине Јежевац, тик уз хучну Млаву, скрио се Манастир Горњак.

Манастир Горњак је на малој заравни испод стрмих литица планине Јежевац, 65 километара југоисточно од Пожаревца, скоро на средокраћи између Петровца на Млави и Жагубице. У близини су и остаци средњовековног града Ждрела, који је имао важну војну, економску и политичку улогу у животу Србије 13. века па се и манастир првобитно звао по њему. Није познато када је почео да се назива Горњак, али за порекло имена постоје два објашњења. По једној је кум био ветар „горњак“ који дува долином Млаве, а по другим наводима, потиче од „горњег града“ јер је био у близини утврђења на Јежевцу. Остаци града Ждрела видљиви су на више места, а међу очуваним објектима су и Кула проклете Јерине и Митрополија.

Манастир је задужбина кнеза Лазара, а подигнут је између 1376. и 1380. године. Легенда каже да је српски велможа ишао клисуром са својом пратњом и спазио светог Григорија, познатог синајитског испосника. Кнез је хтео да размени мисли са светим човеком, али овај није хтео да пређе Млаву и да дође до њега па је разговор започет довикивања преко хучне реке тако да се уопште нису разумели. Када је Григорије схватио да је Лазар побожан човек, потпуно утиша буку реке уз помоћ молитве па мирно настави разговор с кнезом. У знак захвалности, Лазар је Григорију Синајиту подигао цркву Ваведења пресвете Богородице у „Ждрелу Браничевском“, како се тада називало ово подручје.

Манастир Горњак припада моравској школи, а више пута је паљен, разаран, али и обнављан. У манастирском комплексу је најуочљивија црква Ваведења пресвете Богородице и заузима централно место у малом простору порте иако је буквално прислоњена уз планинску стену. У ниши северног зида налази се ковчег с моштима светог Григорија Синајита, кога су још називали и Григорије Горњачки или Григорије Ћутљиви. Првобитне фреске нису сачуване, а животописи који се данас могу видети су из 18. и 19. века.

Капела Григорија Синајита је најупечатљивији објекат у манастирском комлексу. Смештена је у пећини на стрмој стени, а до ње ваља прећи 50 камених степеника. Капела је посвећена светом Николи и у њој су две просторије – испосница и келија. Друга, такозвана Зимска капела, налази се у припрати дозиданој с јужне стране манастирске цркве, док је капела светог Илије уређена у Новом конаку, подигнутом 1979. године. Осим овог, постоји и Стари конак, изграђен 1963. године, ау њему су кухиња, трпезарија и скромне келије за монахе. Изван манастирског комплекса је једноспратна зграда за смештај духовника и гостију, а у близини је и велика трпезарија за вернике, који масовно долазе у време великих црквених празника.

Манастир Горњак има и неразјашњене тајну, чак од времена када је настао. Из пукотине у стени иза манастира вода почиње да капље сваке године на Ђурђевдан сливајући се до једне мале увале, одакле је људи кашикама скупљају, а верује се да лечи очне тегобе. Одговор на питање зашто се вода из овог „извора“ појављује само једном годишње, у одређено време – када се деле дан и ноћ, и то на Ђурђевдан, нико није дао. По некима, то су сузе испосника Григорија, који и данас помаже свом народу.

 

1212 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас