У прибрежју Гледићких планина, у горњем току реке Каленић, у области званој Левач, у близини Трстеника, удобно се сместио манастир Каленић, по многим историчарима средњовековне уметности, најлепши манастир Србије.

Овај манастир припада Епархији шумадијској.

kalenic3

Цркву манастира Каленић, подигао је велики казнац (управник владарских финансија),  властелин Богдан, између 1407 и 1423. godine и посветио је Ваведељу Пресвете Богородице. Као ктитори, уз Богдана, наводе се и његова жена Милица и брат Петар. У то време Србијом је владао деспот Стефан Лазаревић.

Први пут, манастир се помиње у пописима земље које су вршили турски освајачи и то 1476-1478.

По архитектонским карактеристикама овај манастир припада моравској стилској групи и уз Раваницу и Лазарицу је најбогатије украшена црква ове стилске групе. Зидана је наизменичним ређањем тесаног камена и опеке. Фасада је издељена кордонским венцима и пиластрима, украшена шаховским пољима, а камени оквири портала, прозора и розета, прекривени су орнаментима који који представљају птице, грифоне и лавове. Ипак,   можда су најлепши део  двоструке плетенице око прозора и портала. Овакво украшавање води порекло из јерменске црквене архитектуре и код нас је велика реткост.

Сликарство манастира Каленић убраја се међу највиша уметничка дела средњовековог   српског сликарства и ремек-дело једног од најзначајнијих уметника српског фреско-сликарства са почетка 15. века, мајстора Радослава. Новину у овој врсти сликарста представља наглашена употреба светлих боја – светлоцрвене, светлокестењасте и жуте, које овако исликаним фрескама дају изузетну лепоту. Међу њима, својом изузетношћу се истичу композиције „Свадба у Кани“ и „Свети ратници“.

Као и многи други манастири и Каленић је доста страдао од Турака, а крајем 17. века потпуно је опустошен.

Прва обнова манастира Каленић извршена је 1766. године, али је током устанка против Турака, 1788-1791. године потпун спаљен, у знак одмазде због учешћа монаха у устанку. Крајем 18.века уследило је неколико значајних обнова и повратак монаха у манастир. Године 1815. у Каленић су из манастира Фенек, пренете мошти Стефана Првовенчаног, где су почивале све до 1839. године, када су враћене у Студеницу.

У комплексу манастира Каленић, постоји музејска поставка шумадијске епархије.

Манастира Каленић је женски активан манастир и о њему се старају монахиње.

У новијој историји, манастир Каленић је познат по сабору који се сваке године одржава под називом Прођох Левач, прођох Шумадију или једноставно Левачки сабор. Од 2008.године при манастиру је изграђен и леп конак у традиционалном стилу, па је и Сабор посећенији.

Манастир Каленић је 1948. године проглашен за Споменик кулуре а од 1979.године сматра се непокретним добром од изузетног значаја и као такав се налази под заштитом Републике Србије.

kalenic1

kalenic5

Kalenić_–_crkva_sa_zvonikom

 

http://www.panacomp.net/srbija?mesto=srbija_kalenic

http://manastiriusrbiji.com/manastir-kalenic/

http://www.yuta.rs/sr/tp/Kalenic.asp

1723 Прегледа Укупно 3 Прегледа Данас