Манастир Тумане налази у живописном пределу недалеко од Голупца (9 км), на путу Пожаревац – Кучево. Храм је посвећен Светом архангелу Гаврилу, а његово оснивање се везује за Милоша Обилића, иако за то не постоје писани докази.

Међутим, у народу су остале две верзије приче о пореклу имена манастира, које се везује за реч „ту мани“ односно остави. Обе верзије односе се на њеног ктитора Милоша Обилића. Наиме, по првом предању, Милош је градњу манастира започео пре Косовске битке. И када су радови стигли до прозора, Милош је од кнеза Лазара добио поруку да „ту мани зидање манастира“ и да дође на Косово. По кнежевој поруци манастир је добио име. Док, друга легенда каже да је Милош Обилић нехотице стрелом смртно ранио испосника Зосима Синаита. Желећи да му пружи помоћ, Милош га је на леђима понео ка свом двору, али му је испосник, видевши да му се ближи крај, замолио да га спусти речима: „ту мани да умрем“ остави ме ту да умрем. У знак кајања на почињени грех, Милош је на том месту почео зидати манастир који је добио име Туман.

Првобитну цркву манастира Тумана спалили су и порушили Турци после Кочине крајине 1788. године. На темељима ове цркве израсла је нова у првој половини 18. века. Манастир је као и остали манастири у Првом и Другом српском устанку био спаљен и разорен, а обновљен је у доба кнеза Милоша Обреновића, трудом и заузимањем Павла Богдановића, оборкнез Голубачког. Године 1910. манастир је тајно миниран на црквени празник Цвети од стране тадашњег председника општине. Од детонације су само зидови попуцали, а народ се у страху разбежао. Мотиви оваквог поступка можда су у томе што је манастир понекад давао уточиште и храну хајдуцима, али је вероватније у питању то што је манастир на домаку Голупца имао своју гостопримницу па је тако представљао конкуренцију председнику општине који је у то време држао механу.

Убрзо после тога, по налогу окружних власти из Пожаревца, манастирска црква је срушена до темеља, а зидање и освећење цркве у новом руху завршено је 1924. године. Црква је сад подигнута у српско-моравском стилу, са кубетом и основом темеља у знаку крста. Иконостас је озидан од камена 1991. године, када је и црква фрескописана.

На предлог Епископа браничевског Хризостома, Свети архијерејски синод Српске православне цркве је 1966. године претворио манастир Туман у женски општежитељни манастир. Манастир данас поседује објекте за смештај свештеника и друге економске зграде (велики конак, мали конак, шталу за краве, стају за овце, сењак за сточну храну, кош за кукуруз).

Приликом поправке манастира 1936. године пронађене су мошти светог Зосима Синаита. Биле су под плочом крај које су клечали верници вековима и молили се овом светитељу. Више од пет векова кости су биле под земљом, у влаги, а да нису иструлиле, него су сачувале чврстину и тежину. Мошти су стављене у омањи ћивот, и изложене у цркви испред олтара, са десне стране, где се и данас налазе.

3665 Прегледа Укупно 5 Прегледа Данас