На путу Београд-Нови Сад налази се активан мушки манастир. Веома је стар и грађен је још у ХV веку. Са све четири стране опкољен је конацима и има највиши звоник у Срему (38,6 метара). Зуб времена учинио је своје и манастиру су потребни мајстори.
Као и код још неколико фрушкогорских манастира народно предање је повезало манастир Велика Ремета са „сремским краљем“ Драгутином који га је подигао негде у првој половини ХIV века. Но, све то није ништа више осим легенде тако да се за сада не зна ко је оснивач овог манастира нити се зна време када је он подигнут. Ипак, са сигурношћу се може рећи да је манастир веома стар и да је саграђен током ХV века. Постоји један писани податак из 1509. године да је изасланик-калуђер деспотице Ангелине Бранковић у „Очуван духовни портрет Европе“ назван „дмитријевским“, а како је манастирска црква посвећена св. Димитрију, то би можда могло да значи да је долазио из манастира Велика Ремета, што би онда значило да је манастир већ у то доба постојао.

Први сигуран писани спомен манастира јесте онај из једног турског документа из времена султана Сулејмана II (1541. И 1543.), Којим се регулишу порески односи манастира према спахијама и земаљским капетанима. Каснији турски попис из 1546. године јасно наводи да манастир поседује 4 винограда, 4 ливаде, њиве и мезра Хашању. Након процене имовине Турци одређују манастиру откуп у висини од 6000 акчи, а годишња давања на 250 акчи. Манастирска црква је веома стара и саграђена је још у ХVI веку. Још у опису из 1753. године за њу се наводи да је била веома стара, да је била зидана са крстообразно основом у облику крста са две певничке и једном олтарском апсидом, да је сва од цигала (чак и под), и да је била исликана „старим молерајем“. Но, још у то време од „старог молераја“ је мало тога остало пошто је све било закречено или порушено. Претпоставља се да су те фреске сликане 1568. године (или 1566), а од тада потиче и једна писана књига (писана руком грешног инока Василија), као и фреска св. Димитрија Мироточивог насликана на јужном спољашњем зиду. Данас је од те фреске остало врло мало сачувано, али се још увек може назрети како свети Димитрије седи на престолу обучен у ратничко одело док му два анђела придржавају круну.

Као и други манастири у Фрушкој гори и Велика Ремета није могла избећи Турке који су га спалили током 1716. године, а монаси су се разбежали. Но, већ 1720. године он је опет активан, ау време зидања звоника (1734) има 18 монаха. Монаси су у више наврата путовали по помоћ у Русију (1624, 1628. И 1653.). Године 1739. у њега су пребегли монаси из манастира Раковице. Било је то веома велико братство од чак 30 чланова. Са друге стране иу манастиру Велика Ремета је живео велики број чланова тако да визитација из 1753. године наводи 17 монаха, 5 ђака, 5 слугу, 13 Прњаворац. Манастирски конаци опкољавају манастир са све четири стране, тако да из далека манастир личи на малу тврђаву изнад које се високо издиже звоник као нека осматрачница. И данас у манастир можете ући само кроз велика засвођена врата. Сва манастирска крила нису сазидана истовремено. Најпре је подигнут северни део конака (1723), а остале стране током 1732-35. године. Нешто касније (1733-35.) Подигнут је високи барокни звоник – рад немачких мајстора. Управо је овај звоник оно по чему је манастир Велика Ремета можда и најинтересантнији. Он је након звоника манастира у Крушедолу (подигнут 1726. године) најстарији у Срему, али је зато највиши у Срему са својих 38,60 метара. Импозантност овог звоника се може осетити тек док га посматрате. Он заиста јесте моћна грађевина, сва од опеке и изузетно солидно грађена. Звоник је подигнут без употребе гвоздених или дрвених тегова или металних прстенова који би служили за јачање његове стабилности. Звоник има (заједно са приземном зоном) чак осам спратова и тек у његовој унутрашњости постајете свесни његове снаге. Поглед са њега јесте јединствен, али препоручује се само онима који су храбрији, због трошности степеница. У њега је очигледно утрошено веома много материјала, мада је зидан рекордно кратко (чак и за садашње услове) – тек две године. На првом спрату се налази једна мала капела која је посвећена св. Јована Претече. Пети спрат звоника има највише корисног простора што се због четири велика прозорска отвора корисно искористило за један леп видиковац. На шестом спрату су постојали отвори (вероватно предвиђени за часовнике) који су својевремено зазидани.

До половине ХVIII века изведени су најкрупнији грађевински радови на манастиру. Како је манастир (уз много резерве) Иконостас изгледао у то доба види се на бакрорезној композицији Захарија Орфелина под називом Свети Димитрије из 1764. године где се у доњем делу приказује Велика Ремета. Но, сама слика је углавном нереална (тако најстарије источно крило конака из 1723. Године није ни уцртано) и изузев изгледа звоника уметник се није трудио да буде прецизан. Иконостас је исликана када и фреске у цркви (1568. Године), али од њега није сачувана ниједна икона. Од икона које су сачуване најстарије су оне из 1687. године – рад руских мајстора. Сликане су на танком платну које је затегнуто преко дрвета изравнатог слојем гипса и пресвученог уљаним лаком који им даје сјај. До сада су сачуване престоне иконе Богородице у припрати (рад Леонтија Стефанова), икона св. Јована Претече (рад зографа Јована Максимова) и икона св. Николе (рад Спиридона Григорева), Три Јерарха (рад Тихона Иванова). Сигурно је да ови мајстори нису боравили у Великој Ремети и ту их сликали, већ да су оне биле поклон са једног од многобројних путева у Русију који су тамо добили великореметски монаси. Претпоставља се да је уништене иконе апостола у трећој зони сликао Василије Романовиц. Током 1850. године обновљен је иконостас тако да је много тога измењено у односу на стари иконостас. Нови иконостас има укупно 50 икона у четири зоне (три реда икона и иконе у лунета са крстом). Током II светског рата овај иконостас је делимично страдао, а оно што се сачувало однешено је тако да данас манастир не поседује више ниједну од тих икона. Од половинеХIХ века манастир је био у лошем стању тако да је 1901. године детаљно обновљен. Он је у то време већ и сиромашнији тако да у поседу држи тек 656 јутара земље, а непосредно пред рат још мање – 512 јутара.

Веома је интересантно то да је манастир и споља био исликана, што је сасвим неуобичајено за то време. Од тих фресака постоји једино сачувана још у ниши изнад северних врата фреска Богородице са малим Христом како седи на престолу иу рукама држи дете које благосиља десном руком. У горњем делу су и арханђели Михаило (лево) и Гаврило (десно). Данас је све то веома тешко уочити јер је фреска тешко оштећена. На јужној страни два су светитеља у ратничкој одори. Један је св. Димитрије (о њему је већ речено) и он држи мач, док је на другој фресци приказан неки непознат светитељ како држи копље (данас је на тој фресци тешко било шта распознати).

Фреске Током II светског рата манастир је не само опљачкан већи добрим делом уништен. Кубе и кров цркве су срушени, унутрашњост упропашћена (фреске су премазане), а западно крило конака сравњено са земљом док су остала претрпела велика оштећења. Данас је ситуација тек делимично боља. Спољашњост цркве, а нарочито високи звоник су у лошем стању и захтевају хитну поправку. Споља црква изгледа веома интересантно са својим зидовима од опеке и камена, једним улазним и пет прозорских отвора, али све је то нагрижено зубом времена. То се може нарочито видети по украсима на прозорима који од некадашње лепоте данас имају остатке. Слична је ситуација са конацима. Манастир је обнављан у два наврата, а ново кубе и кровну конструкцију црква је добила 1982. године. Слава манастира Велика Ремета је Ивањдан – 7. (24.) јул.

 

 

 

1389 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас