Пук._Михајло_МарковићМихајилo Мика Марковић – човек који је у 19. веку ударао темеље српске медицине, дописивао њену историју и био учесник у стварању државе и нације. Међутим, позната српска заборавност затрпала је његово име, избрисала му дела и прикључила га ешалону затурених, а заслужних имена наше, често и трагичне прошлости.

Као лекар био је визионар, добровољац, српски војник, ратник, командант, официр, интелектуалац, а пре свега изврстан хирург, прегалац, иницијатор, иноватор, публициста. Борио се скалпелом у два српско-турска и српско-бугарском рату. За своја дела награђиван је и слављен, а податак да је носилац чак 15 највиших ордена кнежевине, потом краљевине Србије најупечатљивије говоре о снази његове личности и стваралачкој енергији.
Данас на таквог горостаса бурне наше прошлости у Србији не подсећа ништа.

Рођен у Крагујевцу 1846, Михајило Марковић је растао уз оца правника, начелника Окружног суда, нежну мајку и пет сестара. Гимназију је са одличним успехом завршио у родном граду, а Медицински факултет у Бечу.
Након завршене гимназије Мика прво у Београду уписује „студије технике“ на Вишој школи – објашњава академик др Владимир Јокановић. – Но, после расписивања конкурса Министарства војног, пријављује се за студије медицине и добија стипендију. Одлази у Беч где се упознаје са старијим студентима Владаном Ђорђевићем и Лазаром Докићем, будућим лекарима.

Године 1871. медицину завшава са одличним успехом и враћа се у Србију са намером да добије продужење стипендије за усавршавање хирургије.

250px-Mihajlo_Marković_Niš_2010Када је кренуо 1876. први српско-турски рат Мика се јавио као добровољац. Тек у рату су се показале његове способности за организацију, патриотско и војничко држање. После погибије команданта батаљона завладала је паника међу војницима.

Доктор Марковић је преузео команду у биткама на Јавору и Делиграду. Од тада је кренула његова вртоглава каријера, војна и лекарска. Стигао је до чина санитетског пуковника, а само у три поменута рата са Турцима и Бугарима од 1876. до 1885. године извршио је чак 7.000 операција и извадио 600 куршума, стоји у војним документима.

Први у Србији извршио операцију киле, а само оперисао 2.500 хиљаде војника од те болести. Касније вршио те хируршке захвате над цивилима. Први је у лечењу рана употребио антисептичка средства јодофор прах и јодофор завој. Основао је центар за сузбијање заразних болести шарлаха и дифтерије, увео обавезно пелцовање против беснила, први почео производњу лекова у таблетама. До тада су сви лекови у Србији били у праху. И организационе способности доктора Марковића долазе до изражаја.

Схватио је да српска медицина не може да се развија без архива, па је основао први Документациони центар као и Друштво за очување народног здравља. Помаже др Милану Јовановићу Батуту у оснивању Завода за дезинфекцију, ради на формирању Лекарске коморе Србије. Постаје председник Српског лекарског друштва, начелник Војног санитета, па управник Војне болнице у Београду. Објављује веома значајно дело „Ратна санитетска служба“ и „Моје успомене“ и тако постаје поред Змај Јове, Лазе К. Лазаревића и Владана Ђорђевића четврти српски лекар који је у 19. веку поред скалпела држао и перо. Умро је у Београду 1911. године оставивши за собом бесмртна дела која су Срби већ сто година покривали прашином заборава.

Иако је хирургија у Европи осамдесетих година 19. века била тек у повоју, др Михаило Марковић јој је предвиђао почасно место у медицини. Борио се за отварање хируршких одељења по Србији и у томе је успео, отворивши чак пет одељења. У Београду је за шефа хируршког одељења именовао др Содермајера, у Нишу др Михајла Петровића, у Зајечару др Лазу Генчића, у Крагујевцу др Чеду Ђурђевића, а у Ваљеву др Јована Стајића. Потом је Генчића, Ђурђевића и Стајића одмах послао у Беч на усавршавање код доктора Гусенбауера.

Пастеров_завод_у_Нишу_

Први курс за дезинфекторе у Пастеровом заводу у Нишу (1904-1905)

 

Пастеров завод

Пастеров завод са обласном болницом

1618 Прегледа Укупно 3 Прегледа Данас