Милан Коњовић, истакнути српски сликар 20. века, рођен је 28. јануара 1898. године у Сомбору,где је завршио основну школу и гимназију.

Био је сликар карактеристичног експресионистичког израза, учио је од познатих уметника попут Кароља Ретија, Влаха Буковца, Јана Зрзавија, Андре Лота и других. Године проведене у Прагу, Бечу и Паризу везале су га за ове градове којима се враћао и у којима је, као и касније у родном Сомбору, формирао свој препознатљив стил. Од раних година посвећен Паризу, учествовао је на салонима од 1926. године, први пут самостално излагао такође у Паризу 1931. године, након чега се са породицом вратио у Сомбор, док су његова дела учествовала на преко 300 самосталних и око 700 групних изложби у земљи и иностранству, упоредо с интензивним стваралаштвом. Промене у Коњовићевој експресионистичкој сликарској оријентацији могу се сагледати кроз фазе које карактеришу доминантне, пре свега колористичке особености, попут тзв. плаве фазе, која се везује управо за његов боравак у Паризу. Милан Коњовић је био члан уметничких група „Облик” и „Дванаесторица”, учесник у оснивању и раду уметничких колонија (Сента, Бачка Топола, Бечеј, Ечка), директор Градског музеја у Сомбору и пријатељ Павла Бељанског, коме је помогао да своју јединствену уметничку колекцију први пут изложи управо у овом музеју. Захваљујући делима које је Коњовић завештао Сомбору, 1966. године отворен је легат – Галерија „Милан Коњовић”.

Опус сликара Милана Коњовића чини преко 6.000 радова: уља, пастела, акварела, темпера, цртежа, таписерија, позоришних сценографија, скица за костиме, витража, мозаика и графика. Створио је лични препознатљиви стил експресионистичког темперамента, а пуну афирмацију доживео на 294 самосталне и 693 колективне изложбе у Југославији и бројним центрима Европе (Праг, Будимпешта, Беч, Лондон, Амстердам, Рим, Париз, Атина, Москва) и света (Сао Паоло, Њу Јорк, Сан Франциско…).

Уметнички пут Милана Коњовића започиње тзв. „раном фазом”, за време школовања по средњој Европи. Одласком у Париз, боја постаје битан елемент сликарства, те настају прва ремек дела у „плавој фази”, коју повратком у домовину смењује страствена „црвена фаза” на сликама предела и људи Војводине и Дубровника. Рат и заробљеништво стишавају колорит „сиве фазе”, а 1953. долази до прекретнице, слободнијег односа према предмету и доминације чисте, интензивне боје на делима „колористичке фазе”, сликарске оријентације која кулминира у „асоцијативној фази”, најзрелијем периоду уметниковог стваралаштва. „Византијска фаза”, настала у позним Коњовићевим годинама, инспирисана византијским иконама и фрескама, затвара круг уметничког пута.

Збирка Галерије „Милан Коњовић” броји 1.084 одабрана рада уметника и пружа Ентеријер Галерије пресек кроз читав стваралачки век славног сликара, а дела се презентују у виду ретроспективних изложби (било их је 12) и повремених тематских изложби, којих је било педесетак. Галерија организује бројне изложбе Милана Коњовића широм Србије и у иностранству. Галерија „Милан Коњовић” је, са више од пола милиона досадашњих посетилаца, изузетно значајна у култури не само града Сомбора, већ и шире, те као таква представља неизоставно место за посету.

Милан Коњовић је био члан Војвођанске академије наука и уметности у Новом Саду, дописни члан Југославенске академије наука и уметности у Загребу (од 1986) и члан Српске академије наука и уметности у Београду. Добитник је награде АВНОЈ 1988. године. Умро је у Сомбору 20. октобра 1993. године.

 

 

 

 

1148 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас