Милан Младеновић рођен је 21. септембра 1958. године у Загребу. Пошто му је отац био војно лице, Милан се са породицом 1964. године сели у Сарајево, а 1970. године у Београд. Музиком је почео да се бави још у тинејџерским годинама, када је свирао у различитим локалним групама.

Почео сам да свирам у четвртом разреду основне школе када ми је отац купио акустичну гитару на којој је писало Танго, потом сам ишао у музичку школу и научио неке акорде. Било је то у Сарајеву где смо се   доселили када сам имао шест година и на чудан начин мислим да је оно мрачно утицало на мене. Био сам страшно ратоборан, истинољубив и стално сам се тукао са старијима од себе. Они су ме наравно млатили, и долазио сам кући крвав, плачући, што је трајало до 1970. када смо се преселили у Београд. У Сарајеву сам имао најбољег пријатеља Амера са којим сам идући улицом стално певао Битлсе. Тада сам желео да када порастем постанем један од њих. У том периоду много сам читао, што ми је остало као потреба и касније. Стално сам мењао укусе, час би ми се нешто свидело, а час не би. Сећам се да сам махнито читао Александра Диму и то испод клупе за време часа због чега сам и оћоравио па сам касније морао да носим тегле на очима и нисам видео белу мачку у мраку – причао је Милан у емисији Три жеље за златну рибицу Ирени Мишовић о томе како му је рокенрол био начин живота, а музика ваздух који је удисао и који га је покретао. Ипак, његови први озбиљни кораци у музици догодили су се крајем седамдесетих у бенду Лимуново дрво.

А потом нагли успон: “ Осамдесет прва, друга и можда трећа биле су веома интересантне године јер је тада била манија журки по Београду и постојао је одређени круг људи који је се лудо зезао. Нешто у ваздуху је висило, нека добра атмосфера, сви су били заједно и сви су имали симпатије за своје ближње. Из те еуфорије испливале су три београдске групе: Идоли, Електрични оргазам и Шарло Акробата коју смо основали Драгомир – Гаги Михајловић, Душан Којић Која, Вд и ја.“

Са Гагијем, кога је упознао још у Једанаестој београдској гимназији, а потом са њим студирао на филолошком факултету, основао је бенд Катарина II. Тада им се први пут придружила Маги која је Милана освојила својом музикалношћу и слухом. Ипак, две године касније због честих сукобљавања бенд се распао. Гаги је полагао право на име бенда, а Милан и Маги, Бојан Печер и Фирчи одлучили су да оснују нови бенд са сличним називом – Екатарина велика. Група је снимила седам плоча, а кроз њену поставу прошло је много врхунских музичара тог доба.За врхунске домете овог бенда најзаслужнији је свакако био Милан. Слава коју је стекао и бројни обожаваоци који су га пратили као фронтмена ЕКВ-а нису му причињавала задовољство. Милан је желео да људи воле његову музику, а не њега. Међутим, најупорније су биле девојке које су га пратиле, љубиле, за њим вриштале. Ипак, иако се о његовом приватном и интимном животу веома мало зна, последње године провео је са Мајом Маричић која је била његова највећа животна љубав, а управо тој девојци посвећена је и песма Очи боје меда.

Сувише револтиран развојем догађаја Милан је заједно са неколико рок музичара 1992. покренуо пројекат антиратног карактера Римтутитуки. Химна Слушај вамо објављена за Радио Б92 била је прст у око одговорнима за настали хаос.

У августу 1994. након наступа групе на Фестивалу у Будви, Милан бива пребачен у болницу где је установљено да има рак панкреаса, а после три месеца тешке борбе са болешћу преминуо је изузетно исцрпљен и са свега тридесет и пет килограма.

Фото: Зоран Трбовић

Милан Младеновић – монографија
Бићу искрен, нисам сигуран да чак имамо и своју садашњост. Извесно је да стихијски идем кроз живот, па где се зауставим. Једно је сигурно, никад не знам у ком ћу смеру кренути. Дозвољавам да ме емоције повуку, да ме просто угурају у неке ствари о којима раније нисам размишљао. Поновићу своју стару тезу: Све моје песме доживљене су више пута и одживљене. Значи, у њима нема ама баш никаквог фолирања. Оне су, пре свега, одраз мојих емоција. Рокенрол је мој начин живота. Моје песме,  то сам ја. Оне су одраз мојих животних схватања и стремљења. Мотиве за њих налазим у реалним животним суровостима, а тек понекад дозволим имагинарним сновима да прошетају кроз неки стих. И то учиним тако да се имагинација само назире, као кроз маглу… Ја не могу да певам о ванземаљској љубави ако ме буквално гуше и раздиру овоземаљски јади. Евидентни су, што притиска и остале младе, недостатак слободног мишљења, материјална немоћ и све што иде уз то. Данас, младом човеку није дозвољено да ради, јер нема слободних места, заправо сва та потенцијална места попуњена су неким старим, досадним, олињалим типовима, који ништа не предузимају да се извучемо из блата у које смо се заглибили. То опет значи да је младима, жељним знања и прогреса, све ускраћено. А највише животне радости! У овом тренутку, ми млади немамо будућности… Стојимо на рубу неке разјапљене провалије, која са нестрпљењем чека да нас прогута. А изнад нас, разбуктала се вулканска лава која почиње да цури, растеже се по нама, народу. Шта би ми сад могли да урадимо? Не знам ни сам, чини ми се да смо стиснути, не можемо ни корак назад, али ни корак напред… Младима су везане руке, морају да се прилагођавају и изнад свега трпе живот… Ако је све овако како сам рекао, а јесте, онда ја ту никад нећу моћи да видим ни један зрачак слободе. Нама једино остаје да се покријемо неким непробојним оклопима и протрчимо кроз животни шпалир у коме нас, са свих страна, немилице ударају и лупају! А ми трчимо и грабимо напред, да бисмо дошли до краја животне стазе. Тада смо бескорисни и себи и друштву. То је крај… Прилагођавање друштву може да буде позитивна особина, али то је само данак животу. Уколико се прилагођаваш нечему што не желиш, онда сузбијаш своју личност. У том смислу, та прилагодљивост постаје, пре свега, морбидна и негативна. Шта на крају бива, од младог и перспективног човека ствара се крајње бескорисни тип… Борите се за своју личну слободу, не дозволите да вас неки лажни сребрњаци и криво оправдане норме угуше…
Борите се за свој живот !

Милан Младеновић

 

 

Фото: Зоран Трбовић

 

 

1765 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас