Милешева

Манастир Милешева је српски средњевековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Задужбина је Краља Владислава Немањића сина Стефана Првовенчаног, а унука Немањиног. Сазидан у XIII веку . Црква је посвећена Вазнесењу Господњем. Ако се повежу историјске вести и сведочанства на фрескама зидање и сликање Милешеве ставља се у доба између 1219. и 1235. године. Зидан је по угледу на раније владарске задужбине Студеницу и Жичу.

Архитектонски црква се убраја у рашку школу, има једнобродну основу, троделни олтарски простор и куполу подигнуту на пресеку брода и певничког трансепт и припрату. Спољна припрата са бочним капелама посвећеним Светом Ђорђу и Светом Димитирју подигнута је око 1236. године. Милешевске фреске су врло високог уметничког квалитета. Сликари које је краљ Владислав позвао да живопису цркву били су Грци, школовани у неком великом центру Византијског Царства, у Цариграду, Никеји или Солуну, где је негован рад у мозаичкој техници. Живопис у наосу и олтару настао је по жељи Светог Саве, по свему судећи пре 1228. године.

Деспот Стефан

Студеничка пракса имитације мозаика настављена је и још више развијена овде у Милешеви. На златној позадини са исцртаним квадратићима урађен је дворски „жути живопис“ у наосу и једна композиција изнад улаза из припрате у храм, док су фреске у олтару и припрати рађене на плавој основи без квадратића. Интересантно је да распоред композиција Великих празника одудара од уобичајене шеме, заправо поређане су обрнутим редом, здесна налево и одоздо навише. Тако су се поједине сцене нашле на неуобичајеном месту: Причешће апостола високо под куполом (Христос у средини је једном насликан, као у Св. Софији у Охриду), Сретење на два западна пиластра и то Богородица с Богодететом и Јосиф на једном, а Симеон и Ана на другом; Благовести су као пандан Сретење на источном пару пиластара, само што је анђео на левом и креће се према Богородици слева надесно, уместо обрнуто.

Бели Анђео

Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од њих најпознатији је Бели Анђео. Поред Белог Анђела друга ремек дела су Богородица из Благовести и ктиторска композиција са портретом краља Владимира. Ова дела такође представљају и највеће домете сликарства тог доба у Европи.

Краљ Владислав је 1237. године из Трнова пренео мошти Светог Саве и свечано их сахранио у манастиру. Међутим Синан паша их 1594. године односи у Београд, на Врачар где су спаљене. Монаси су приликом одношења моштију успели да сачувају једну руку која се наизменично налази у Милешеви и манастиру Свете Тројице у Пљевљима. Манастир и поред бројних пљачки има богату ризницу, ту се чува Октоих са Цетиња из 1494. године, Триод из 1563. године и Београдско четворојеванђеље из 1552. године. У ризници се налазе и три веома вредне иконе, две су итало критски рад из 16 века и једна коју је радио Алескије Лазовић 1837. године. У 16 веку у манастиру је постојала преписивачка школа. Од 1544. до 1557. ту је радила штампарија. Почетком 16 века манастирску школу су похађали Бајица Соколовић, потоњи Мехмед паша Соколовић и његов брат Макарије, потоњи патријарх српски. Године 1377. године Твртко Котроманић ту је крунисан за краља Босне и Србије.

Милешева – Панорама

 

 

1598 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас