Милева Марић је рођена 19. децембра 1875. године у богатој српској породици у Тителу, месту у српској покрајини Војводини, која је у то време била у саставу аустроугарске царевине.

Од првог разреда основне школе је била изузетан ђак – са седам година је читала, радила математичке задатке и течно говорила српски и немачки језик. Похађала је гимназију у Новом Саду и Сремској Митровици где је матурирала као најбоља ученица из математике и физике, а затим Краљевску школу у Шапцу. Када се породица преселила у Загреб, упркос законима царевине, који женама нису допуштали високо образовање, Милева је добила специјалну дозволу да се упише у мушку гимназију, захваљујући упорности оца који је увидео колико је надарена. У лето 1896. Милеву је породица послала на школовање у Швајцарску где је најпре уписала медицину, а потом прешла у државну Политехничку школу у којој је била једина жена на одсеку за физику и математику и тек пета која је примљена на овај престижни факултет. Била је једина девојка у одељењу у коме јеАјнстајн студирао, и једна од пет жена на свету којима је дозвољено да изучавају техничке науке. У Србији у то време није било дозвољено женама да студирају, а у свету се са подозрењем гледало на могући успех жена у науци. Али њен таленат за математику и физику нису могли да оспоре ни највећи скептици. Било је јасно да је рођена жена која може дати значајан допринос науци, знали су да она може променити свет.

У Политехничкој школи Милева је упознала Алберта Ајнштајна који је тада имао само 17 година. Прве две године студирања су за њу биле врло успешне, а један семестар студирала је у Хајделбергу дописујући се с Ајнштајном, а када се 1899. године вратила у Цирих, њихова веза се разбуктала. Милевни родитељи се нису противили тој вези, пошто су веровали да су њене шансе за брак биле мале зато што јој је приликом рођења ишчашен кук, тако да је имала краћу леву ногу. Ајнштајнови родитељи су, међутим, били против синове везе с Милевом, јер је била и старија три и по године од њега, а уз то није била Јеврејка.

rep-ajnstajn_620x0Упркос томе, Милева се јануара 1903. удала за Ајнштајна са којим није имала срећан брак, а према њеним биографима, ексцентрични муж је малтретирао и третирао као робињу. Првих година брака, Милева је учествовала у научном раду супруга, што откривају писма која јој је Ајнштајн писао и отуд се сматра да је значајно допринела његовим раним радовима. Степен њеног учешћа у супруговим открићима није поуздано утврђен и предмет је бројних полемика, али постоје тврдње да је Милена Марић коаутор чувене Ајнштајнове теорије релативитета.

У браку који је формално трајао 15 година, Милева је с Ајнштајном добила два сина – Ханса Алберта и Едварда, а после развода супруг је оставио без помоћи тако да се сама борила за егзистенцију породице. Живела је у Цириху скромно са децом, дајући приватне часове из математике, физике и клавира. Новчана средства од Нобелове награде која је од Ајнштајна добила на основу нагодбе о разводу, потрошила је на плаћање скупих лечења сину Едварду оболелом од шизофреније. Начин на који се Ајнштајн разишао са Милевом и каснији однос према њој и синовима, откривају не само необичну мрзњу и осветољубивост према бившој супрузи, већ и неку врсту трауме. Можда зато што је уз неколико најбољих пријатеља најбоље знао да је Милева све радила са њим и да све што је радио није његово.
За време једног Едвардовог насилног напада, Милеви је позлило и онесвестила се, а три месеца касније, 4. августа 1948. године, умрла је у крајњем сиромаштву, у 73. години. Сахрањена је на гробљу Нордхајм без обележја, а изнад њених посмртних остатака положени су остаци још неколико људи.

Иза Милеве су остала само два научна списа. Први, о Аналитичкој механици, спремљен за Ајнштајнова предавања 1910. године на Циришком универзитету. Други је одговор Милеве Марић Максу Планкту на њихов рад о инфрацрвеном зрачењу. Један међународни конгрес физичара деведесетих година прошлог века био је скандализован изјавом Евана Хариса Вокера: „Ајнштајн није открио теорију релативитета, која му је донела светску славу. Његова прва супруга, Милева Марић, дала му је многе генијалне идеје које су му отвориле пут до успеха. Она је та која је написала чланке о теорији релативитета, које је он објавио под својим именом“. Физичар Абрам Јофе је тврдио како су му у руке доспели оригинални списи теорије релативитета, потписани са Марић Ајнштајн.

Гроб највеће српске научнице откривен је тек 2003. године заслугом Петра Стојановића, оснивача Меморијалног центра „Никола Тесла“ из Сент Галена. На иницијативу Министарства за дијаспору, Милеви Марић је коначно, са закашњењем од шест деценија српска држава подигла спомен плочу уз залагања СПЦ у Цириху и протонамесника Мирослава Симијановића.

1184 Прегледа Укупно 7 Прегледа Данас