Никола Тесла, један од најблиставијих умова човечанства, рођен је 10. јула 1856. у селу Смиљану, крај Госпића у Лици, у тадашњој Аустријској царевини (данас Република Хрватска), од мајке Ђуке Тесле, рођ. Мандић и оца Милутина Тесле, свештеника Српске Православне Цркве. Мајка Ђука била је, такође, из свештеничке породице, неписмена, паметна и племенита жена. Имала је срећу да, за разлику од оца Милутина, који је умро док је Никола студирао, доживи сву славу свога сина. Осим Николе имали су још једног сина и три кћери.

Никола је основну школу завршио у Смиљану, а нижу реалну гимназију у Госпићу. Породица се сели у Госпић 1862. године, тако да Никола креће у вишу реалну гимназију у Карловaц. Од раног детињства је показао склоност ка науци. Доста је читао, проводећи многе часове у очевој библиотеци. Након матуре оболео од колере и опорављао се годину дана.

На студије електротехнике креће 1875. године у Политехничку школу у Грацу у Аустроугарској царевини (данас Аустрија). Био је марљив студент. Полагао је све испите са највишим оценама. Професори су га волели и ценили. Након очеве смрти, тражио је стипендију од Матице српске, коју није добио. Због тога напушта студије у Грацу и наставља да студира политехнику у Прагу. Студије није никад завршио.

У периоду од 1881. до 1882. године запошљава се у Централном телеграфском уреду у Будимпешти. Управо ту започиње свој велики проналазачки период тако што је усавршио апарат за појачање гласа код телефона. Фебруара 1882. године, приликом шетње у парку са пријатељем, долази на идеју о обртном магнетном пољу. После годину дана, 1883. године прелази у Едисонову Електричну компанију у Париз. Одмах је био запажен његов генијални ум и добија понуду да пређе у Њујорк (седиште компаније) у Едисонову лабораторију и да се бави проналазачким радом, што је Тесла врло радо прихватио.

У Њујорк се преселио 1884. године. Врло брзо Тесла долази до епохалних открића у области физике и електротехнике: открива наизменичну струју, обртно магнетно поље, индукциони мотор, трансформатор, струје високе фреквенције, радио и телекоманду радио таласима. Његова открића довела су до неслагања са Едисоном, који је заступао мишљење да је будућност преноса електричне енергије у наизменичној струји. Такође, у Едисоновој компанији Тесла није био адекватно плаћен за своје иновације и зато већ 1885. године напушта Едисона и оснива сопствену компанију „Tesla Arc & Light Co.“ Почиње да прави прве моторе и генераторе наизменичних полифазних струја. Свој први патент пријављује Америчком патентном заводу 6. маја 1885. године, назвавши га „Комутатор за електричне динамо машине“.

Нијагарини водопадиСледе убрзо и нови патенти. У периоду од 1887. до 1890. године Никола Тесла пријављује своје најпознатије патенте из области полифазних наизменичних струја. Проналаске јавно приказује у Америчком институту електроинжењера, 16. маја 1888. године, на свом предавању „Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје“. На том предавању, увидевши вредност Теслиних проналазака, Вестингхаусова компанија откупљује првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.

Вестингхаус финансира градњу прве електричне централе на наизменичну струју на Нијагариним водопадима (по Теслиним патентима). Никола Тесла је као дечак био задивљен описом Нијагариних водопада и маштао је да ту сагради велику турбину која ће стварати електричну струју. Двадесетак година касније, 15. новембра 1896. године, та жеља му се остварила пуштањем струје до града Буфала.

Никола Тесла се не зауставља само на овим истрживањима. Следе проналасци и патенти из области наизменичних струја високе фреквенције, радио-технике, а изучавао је и рендгентске зраке. Помоћу рендгенског зрачења начинио је прве снимке делова људског тела, али је и указао на њихово штетно зрачење.

Са преко 700 патената Никола Тесла се, уз Фарадеја, сматра највећим проналазачем у историји науке. У његову част јединица за јачину магнетне индукције носи његово име – тесла (Т).

Тесла у позним годинамаУмро је 7. јануара 1943. године у хотелској соби у Њујорку. Сахрана је обављена о трошку наших исељеника. Тим поводом, градоначелник Њујорка је рекао: „Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће“.

Своја осећања према домовини Тесла је изнео у свом говору у Београду 1892. године: „У мени може бити нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код млађих људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та, да је то дело једнога Србина.“

Његова заоставштвина и урна са пепелом налазе се у Теслином музеју у Београду. Свет ће још дуго чекати док се не појави геније раван Николи Тесли.

Преузето са http://tesla.radista.info/

1358 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас