Српска ношња са Косова и Метохије истиче се изузетном лепотом и  разноликошћу. Богатство маште и умећа у стварању основних облика и украсних мотива видни су на јелецима, долама, зубунима, антеријама, кошуљама, кецељама, појасевима, марамама, оглавља, капама и др, које су рукотвориле жене, девојке и терзије.

Орнаменти су претежно геометријски или геометризовани биљни, затим биљни, ређе зооморфне. У колориту је честа црвена боја. Њено симболично и магијско значење – симбол живота и здравља – у комбинацији са осталим бојама и сребрном и златном срмом, доприноси живописном колористичком складу ових ношњи.

Градска ношња била је под непосредним оријенталним утицајима. У употреби се задржала готово до пред Други светски рат. У свом целокупном стилском обликовању била је истих особина на целокупном простору Косова и Метохије, са незнатним варијантама у појединим срединама. Ношена је у Призрену, Пећи, Ђаковици, Приштини, Косовској Митровици, Гњилану и другим мањим варошицама.
Градску ношњу су већином радили мајстори терзије.
Градска мушка ношња углавном се заснива на турско-источњачкој традицији одевној, са утицајима Грчке ношње.
На глави је сваки варошанин носио фес, обично тамније боје и увек са црном кићанком. Носило се чохано одело, тамно плаве и црне боје.

Срмени јелек

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

dzube

Џубе, хаљетак женски карактеристичан за градску средину (Пећ, Приштина, Призрен, …)

Џубе, женски хаљетак карактеристичан за градску средину (Пећ, Приштина, ...)

Џубе, женски хаљетак карактеристичан за градску средину (Пећ, Приштина, …)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

jelek

Ženski jelek, дetalj veza na libadama

mintan

Минтан, мушки горњи хаљетак

 

 

 

 

 

 

 

Пар у ношњи Косовског Поморавља

kosovska-narodna-nošnja-ženska

Косовска женска народна ношња

 

 

kul-nosnja-2-spajanje

Градска женска народна ношња из околине Призрена

 

4313 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас