У старој и средњовековној Србији ретко се јело поврће. Знамо да се у то време користио црни и бели лук, купус, зелена салата, ротквице, жућеница (маслачак), блитва, коморач, зеље, као и шумске гљиве.

Подварак је настао од још старијег словенског јела Бигос, које се припремало од купуса из расола са разним врстама меса (свежег и сушеног) као и са печуркама. Са тим именом и на тај начин, спрема се још једино у Пољској.

Кисели купус исецкати на што ситније комадиће, додати 1 чашу воде и ставити га да се крчка око 1х. У међувремену пропржити исецкан лук и додати га купусу па крчкати још 20-так минута.Уз лук, додати које зрно бибера, 2-3 листа лорбера, по жељи, алеве паприке и не превише соли. Након тога додати месо које је исечено на веће комаде, покрити га купусом и ставити у рерну да се пече око 1х. те по потреби додати мало млаке воде, затим, открити тепсију да се лепо запече.

Друга верзије подварка:.

Прво се испржи месо по жељи, извади из масноће и стави у чинију а на тој масноћи се пржи ситно сецкани црни лук па затим додаје кисели купус врло ситно сецкан и уз стално мешање пржи се око пола сата. У ту смесу дода се алева паприка, бибер у зрну и ловорови листови. Посоли се и преручи у тепсију  у којој се пече покривено око 1-2 сата, зависи од количине. Пред крај треба тепсију открити а тада се може поређати месо по већ скоро готовом подварку и запећи још кратко време.

1310 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас