Радивојe Кораћ „Жућко“ је рођен 5. новембра 1938. године у Сомбору. Остао је запамћен као један од најбољих југословенских кошаркаша свих времена. Блиставу каријеру је започео у подмлатку БСК-а а дебитовао је за репрезентацију Југославије далеке 1958. и десет година био стандардни репрезентативац.
У редовима државног тима учествовао је на четири Европска првенства и на три је био први стрелац (Београд 1961. са 216, Вроцлав 1963. са 239 и Москва 1965. са 195 постигнутих кошева). Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963. Одиграо је укупно 157 међународних утакмица и постигао 3153 поена, за тадашње прилике висок просек од 20,8 поена по утакмици.
Пошто се о његовој каријери мање више све зна треба издвојити неке од најинересантнијих детаља из његовог кошаркашког живота.

О његовој ефикасности најбоље говори податак да је чак седам пута био најбољи стрелац прве кошаркашке лиге Југославије, што је необориви рекорд у историји овог спорта код нас, са невeроватним просеком од 32,7 коша по утакмици!
Био је познат по свом карактеристичном извођењу слободних бацања – са две руке одоздо, држећи пре самог шута лопту непосредно изнад тла.

Док је играо у Белгији, због своје велике популарности, био је чест гост у телевизијским шоу-програмима. Једне прилике га је водитељка питала колико слободних бацања може погодити од 100 покушаја. Кораћ је необавезно одговорио да би лопту 70 – 80 пута могао убацити у кош. Замољен је да ту своју тврдњу покаже на лицу места што је он и прихватио, не знајући да је за тај његов подухват већ све било припремљено. Наиме, организатори шоу-програма су за ову прилику монтирали кош у студију. Без много размишљања, Кораћ је узео лопту и почео да убацује погодивши из свих 100 покушаја.

Његову каријеру краси и још један рекорд везан за невероватну прецизност – Радивоје Кораћ је на једној утакмици Купа европских шампиона против Авлика из Шведске постигао фантастичних 99 поена и тиме заузео друго место на листи вечних. Први је Американац Вилт Чемберлен са 100 постигнутих погодака.

Једна анегдота о „Жућку“ коју је испричао професор Аца Николић најбољи кошаркашки тренер са ових простора.“Играли смо против Грчке. Један њихов играч је тада против нас играо вероватно утакмицу живота. Нисмо могли да га зауставимо – супериорно и без великих потешкоћа нам је пунио кош. После првог полувремена, у паузи, Жућко ми се дискретно обратио. ‘Професоре, дајте да ја пробам да га држим!’ Мало изненађен пристао сам, а онда се догодило чудо, и то како за мене, тако и за све присутне, али не знам да ли за Кораћа. Он је тако добро покривао тог момка да нам овај у наставку није дао ни један кош! Укротио га је на један фасцинантан начин, без личних грешака ни било каквих грубости, искључиво знањем, интелигенцијом и техником.“

Каријера Радивоја је прекинута његовом изненадном смрћу. Погинуо је у саобраћајној несрећи у својој тридесетој години. Сахрањен је у Алеји великана у Београду. Међународна кошаркашка федерација (ФИБА) донела је одлуку да се оснује Куп Радивоја Кораћа као велико међународно такмичење, које ће годинама задржати престижан ниво. Победнички пехар симболизовао је златну „левицу“ као успомену на једну непролазну спортску величину.

Иако га је (ФИБА) заборавила и преименовала престижно такмичење Куп Радивоја Кораћа и даље постоји то име сада носи званично такмичење за Куп Србије у кошарци.

„Жућко“ је био и остао кошаркашка легенда и у Србији сигурно неће бити заборављен.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1481 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас