Руђер Јосип Бошковић (18. мај 1711 — 13. фебруар 1787) је највећи математичар и астроном Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена, увршћен међу 100 најзнаменитијих Срби свих времена. Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице. Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитект, археолог, конструктор, оптичар, дипломат, путописац, универзитетски професор, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.Рођен је 18. маја 1711. године као седмо дете трговца Николе Бошковић (Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини), и мајке Павле (италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника). Његов брат био је Л Бартоломеј Баро Бошковић. Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој — завичајни Дубровник, 1747. године.Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренето у завичај.Руђер Бошковић је, између осталог, творац и јединственог закона силе, претпостављајући да постоји не само привлачење (Њутнов закон) него и одбијање у наизменичном мењању на малим растојањима међу телима. Сматрао је да је елементарна честица без димензија извор силе, а време и просторје, насупрот Исаку Њутну сматрао релативним, па се с правом може назвати претечом Алберта Ајнштајна. Пронашао је два геометријска метода за одређивање елемената Сунчеве ротације на основу посматрања положаја три тијела, затим је израчунао димензије и спљоштеност Земље.

Открио је геометријски модел израчунавања путања комета.

У геологији је значајан јер је писао о компензацији маса унутар гора и тако поставио темеље каснијем развоју теорије изостазија. Регионалне поремећаје силе теже тумачио је разликом у густини горњих и доњих делова Земљине коре. У домену класичне физике, формулисао је јединствени закон свих сила. Претпоставио је постојање, не само привлачних, него и одбојних сила. Својим идејама о релативности простора и времена био је претеча Ајнштајнове теорије релативности.

Објавио је велики број радова из сферне тригонометрије и статистичких метода у физици.
Дела: „Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium“, „Opera partientia ad opticam et astronomiam“, „Elementorum universae matheseos“,  „О морској плими“, „О закону сила у природи“, „О светлу“, „Теорија конусних пресека“, „Елементи математике“.
1022 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас