Глумац Слободан Алигрудић, једна од звезда 60-их и 70-их година на простору бивше Југославије, преминуо је 1985. године, недуго након што је, већ тешко начет болешћу, одиграо круну своје глумачке каријере – Андрију Гавриловића у „Одбрани и последњим данима“ Борислава Пекића.

Рођен 15. октобра 1934. у Битољу, а преминуо 13. августа 1985. у Градцу, Алигрудић је остварио неке од најбитнијих улога у историји југословенског филма.

Филмску каријеру започео је 1955. у филму „Шолаја“ Михаила Реновчевића као скојевац муслиманске вере.

Највеће улоге остварио је у филмовима „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ Душана Макавејева, глумећи трагични лик изневереног човека, затим у забрањеном филму Живојина Павловића „Заседа“, једном од најдрастичнијих остварења „црног таласа“, те у „Пуковниковици“ Ђорђа Кадијевића као Каплар.

Упечатљиве улоге одиграо је и у филмовима „Сјећаш ли се Доли Бел“ Емира Кустурице, „Велики транспорт“, „Дечко који обећава“, „Вариола вера“, „Ко то тамо пева“, „Национална класа“, „Љубавни живот Будимира Трајковића“, „Мирис пољског цвећа“, „Специјално васпитање“, „Жута“, „Рани радови“, „Кад будем мртав и бео“…

Запажене улоге имао је и у серијама „Брисани простор“, „Сиви дом“, „Камионџије“, „Вело мисто“, „Повратак отписаних“, „Више од игре“, „Цео живот за годину дана“ и „Позориште у кући“…

С Кустурицом је 1985. године поновио радио – у филму “Отац на службеном путу” тумачио је лик агента УДБЕ задуженог за “преваспитавање” главног јунака. Тај филм освојио је Златну палму на Канском фестивалу, а Алигрудић је умро убрзо потом, непуних месец дана након смрти свог дугогодишњег, такође чувеног, колеге Зорана Радмиловића.

Због тога су многи југословенски филмски критичари говорили како је рај добио знатно појачање.

Алигрудић је са Зораном Радмиловићем, Батом Стојковићем, Слободаном Перовићем, Милутином Бутковићем, Бором Тодоровићем и Петром Краљем, био један од кључних глумаца Атељеа 212, стварајући својом игром оно што се касније називало “атељеовски дух”.

Према наводима Атељеа 212, глума је, пре свега, била простор његове апсолутне слободе. Његове најуспелије улоге прожете су снажном акцијом да се лик ослободи свега што би на њему могло бити лажно, извештачено, неуверљиво.

Алигрудић је у касно пролеће 1985. године, већ тешко болестан, одиграо улогу Андрије Гавриловића у Пекићевој „Одбрани и последњим данима“.

Смрт се, и симболично, ставља на завршетак његове глумачке биографије. У смирај дана, на пешчаном жалу у Градцу на мору, на макарској ривијери, 13. августа 1985. завршио се живот Слободана Алигрудића.

Алија (по том надимку су звали и знали Алигрудића) није дочекао ни 51. рођендан. Отишао је у лето када се глумци, кажу, обично опраштају од нас, да не би пореметили ред у позоришној сезони.

 

 

 

1468 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас