Србија је земља са најразличитијим географским својствима, па већ и тиме и свакако изузетно интересантна дестинација за амбијентални туризам (сеоски, рурални, планински, речни, језерски…).
У Србији има чак и „малих пустиња“, а већ о рекама, планинама, језерима, кањонима, равничарским пределима да и не говоримо.
Да има и море, Србија би без остатка, била свет у малом.

Северни део Србије је равничарски. Зове се Војводина и део је Панонске низије. То је српска житница, јер се од 55% обрадивих површина у Србији, највећи део налази у Војводини. Равнице се налазе иу Мачви, Посавини, Поморављу и Стигу, као и Неготинској крајини на истоку земље. Јужно од река Сава и Дунав је централни део Србије и побрђе Шумадије. Даље према југу, брда постепено прелазе у планине. Долине река Велике, Јужне и Западне Мораве, Нишаве и Ибра пресецају брдско-планинске делове Србије и представљају главне путне правце.

Готово трећина површине Србије је под шумама, а за планински рељеф су карактеристичне клисуре, кањони, пећине. Планине припадају Родопским, Карпатско-Балканском и Динарском систему. Висину преко 2000 м достиже 15 планинских врхова, од којих је највиши Ђеравица на Проклетијама, са 2656 м висине. Реке Србије припадају сливовима Црног, Јадранског и Егејског мора. Целим током су пловне кроз Србију Дунав, Сава и Тиса, а делимично Велика Морава и Тамиш.

Најдужа река која тече Србијом је Дунав, са 588 км од 2783 км свог тока и њој припада више од 90% речног слива. Највеће у Србији је вештачко акумулационо језеро на Дунаву – Ђердапско језеро, са 253 км2 површине, а друго по површини је Власинско језеро, које има тек 16 километара квадратних. Србија има 5 националних паркова: Ђердап, Копаоник, Тара, Шар-планина и Фрушка гора.

 

 

 

 

1463 Прегледа Укупно 3 Прегледа Данас