У „Великом речнику страних речи и израза“ Клајна и Шипке пише да је манастир „црква са стамбеним зградама у којима, према утврђеним правилима, живе монаси или монахиње“, да реч манастир потиче од грчке речи монастирион чија је основа монос, што значи један , сам, а односи се на монаха.
Зачетници манастира су монаси, усамљеници који су проводили живот у посту и молитви и посветили га Богу. Прве монашке групе настају већ на почетку хришћанства, а нарочито после Миланског едикта 313. године којим је прокламована слобода те вере. Зачетник српског монашког живота је Растко Немањић, најмлађи син Стефана Немање, који је отишао на Свету гору и примио монашки постриг којим је добио име Сава. Каже се да су манастири Хиландар, који је Сава подигао на Светој гори са оцем, и Студеница – задужбина Стефана Немање, отац и мајка свих манастира по Србији и местима где живе Срби.

ОСНОВНО О МАНАСТИРИМА

Подизање манастира и помагање, које су започели Сава и Немања, наставили су сви Немањићи, затим српски владари и чланови њихових породица, српска властела, црквени великодостојници и народ. Сада је на територији Србије 212 манастира, од којих су 54 проглашена споменицима културе. Сопоћани (с манастиром Ђурђеви ступови и црквом св. Петра и Павла), манастир Студеница, Средњевековни споменици на Косову (манастири Дечани, Пећка патријаршија и Грачаница и црква Богородица Љевишка) увршћени су у Унескову листу светске баштине.

Манастири су подизани најчешће на тешко приступачним местима како би се омогућила усамљеност монашке заједнице. Живот у монашкој заједници одвијао се по правилима типика, још откад је Сава Немањић, тада архиепископ Сава, прилагодио делове Евергедитског типика Хиландару и Студеници и тиме установио уређење и управу манастира и поредак вршења богослужења, али и заштиту од непозваних.

Углавном једина заштита монаха и манастира од нападача била је управо стена или скривена шума у којој је манастир, ризнице су биле веома примамљив плен посебно Турцима, а не мали број манастира спаљиван је и уништен. Међутим, где год да се налазио манастир важно је било да се до њега може доћи из сваке куће у области у којој је, због тога што је манастир у средњем веку био изузетно важно место.

Српски средњевековни манастири били су црквено-административни центри, седишта патријарха, митрополита и епископа. У њима су сахрањени бројни српски владари, властела и црквени великодостојници. Манастири су чували националну свест и православну традицију. Ту су се одржавали народни зборови и скупштине на којима су донете многе важне одлуке, а велики број црквених великодостојника и обичних монаха предводио је народ у многим важним историјским моментима.

Манастири су вековима били главна училишта, а њихови калуђери први учитељи. После одласка Турака у њима су основане прве основне школе и прве уметничке радионице. Иноци су у манастирским келијама вековима преписивали хиљаде богослужбених књига. Архитектура манастира пратила је стилске промене од византијског наслеђа до данас, фреско-сликарство представљало је у време када је настало највиши сликарски домет у Европи, а манастирске ризнице значиле су уметнички и духовни капитал. Осим свега набројаног, а могуће је да је то требало прво поменути, српски манастири су представљали главна места молитве.

Данас су манастири још увек молитвена места, али су првенствено важан део српске баштине, па самим тим и националног идентитета, те важан део наше историје.

ПРЕ НЕМАЊИЋА

Растко и Стефан Немањић нису први градитељи српских светиња. Два километра од центра Новог Пазара налази се Црква светих Апостола Петра и Павла, најстарија сачувана хришћанска сакрална грађевина на Балкану – њен најранији, до сада откривени, део потиче из Х века. Окруживале су је зидине, што значи да је била манастирски католикон.

Црква св. апостола Петра и Павла (Петрова црква) код Новог Пазара. Х век

Црква има три слоја фрагментарно сачуваног живописа фресака, рађених од Х до ХIVвека. Оне не досежу врх српског фреско-сликарства, али су важне као почетак наше средњевековне уметности. У њој је крштен Немања по православном обреду, у њој је одлучено да се богумилска јерес силом искорени и ту је Немања предао престо сину Стефану.

Цркву у Бијелом Пољу посвећену истим свецима, Петру и Павлу, сазидао је Стјепан Мирослав, кнез Хумски, син Завидин а брат Немањин, већ око 1190. године. За њу је наручио да се препише Јеванђеље, познато као Мирослављево јеванђеље, књига написана најлепшим словима српске ћирилице и са најлепшим украсима.

Miroslavljevo-jevanđelje
Minolta DSC

Црква св. апостола Петра и Павла (Петрова црква) код Новог Пазара. Х век

 

 

2479 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас