(Глибовац, 1763 — 25.02.1815)Станоје Стаматовић Главаш је један од најчувенијих Срба, од чије су кубуре и јатагана подједнако стрепели и турска и аустријска царевина. Заувек ће остати упамћен по томе што се одрекао титуле вожда Првог српског устанка у корист свог побратима и кума Карађорђа Петровића. На Скупштини у Орашцу, 1804. године, Главаш је рекао: „Него, ви узмите за врховног вожда Карађорђа, којег ћу ја први слушати, који је бољи од мене и од свију нас, а ја ћу чинити што могу, као до сад.“ Славни харамбаша и војвода, рођен је у селу Глибовцу код Смедеревске Паланке, која му се и овог августа одужила традиционалном манифестацијом „Дани Станоја Главаша“. Учесници су фијакерима кренули испред конака који носи његово име, да би у току два дана показали најбоље што знају и умеју. Наступала су културно-уметничка друштва, позоришни уметници, људи од пера… Одржана су спортска такмичења, а посебно је било занимљиво надметање за титулу харамбаше.

Многи Глибовчани и верници из околине, присуствовали су служби у храму Рођења Пресвете Богородице. Исказали су поштовање према Станоју Главашу који није био само познат јунак, већ и побожан човек. Много је полагао на веру и верске обичаје. Недељом би се најлепше обукао и док је био абаџија, тога дана није радио. Чак ни у бој није ишао недељом, изузимајући неки изненадни турски напад. Увек, кад би нешто почињао, прво би се прекрстио и рекао: „Боже, помози!“

Народ се окупио и код Главашеве колибе, у чијој је близини ове године обновљен извор Булине воде. Овај крај одувек је сматран знаменитим, због сплета догађаја који су пресудно утицали да Главаш промени свој живот. Многи сматрају да је ту дошло и до преокрета српске историје.

Велики војвода Станоје Главаш имао је у врло цењеној фамилији Дабићи, у Глибовцу, једну веома лепу девојку која се звала Милева. Неки извори тврде да је са њом био верен, што значи да је најозбиљније намеравао да се ожени девојком.

Лета 1783. године, Мула ага из Хасанпашине Паланке са старим Асаном и групом заптија, сакупљао је харач и десетак, па удари и на кућу Милевиног оца, у Дабиће. Кад је угледао тако лепу девојку, а знајући да је Станоје Главаш бацио око на њу, ага ту остане да заноћи и Милеву пред очима родитеља на силу обешчасти. Њен брат Реља се искраде из куће и оде код Станоја, те му све исприча. Главаш је без великог премишљања одлучио да убије све Турке. Одмах је по ноћи послао Рељу да доведе његове најбоље другове Дели Марка, Бигу Пантелију и Милију Стевановића. Станојева мајка Марица која се ту затекла, пошто је дошла из Селевца да би обишла децу, дала му је благослов и рекла да ће то бити не само освета за Милеву, него и за оца Димитрија.

Станоје је са друговима направио заседу и тако су остали да чекају Турке. Кад су ујутру наишли, он узвикну: „За мном, са нама је Бог!“ и сви истрчаше. На препад су убили Мула агу, старог Асана и шест заптија. Само је један Турчин остао жив, али тешко рањен. Главаш га је привезао за коња и послао Хасан-паши у Паланку да јави шта је урадило оно „Димитријево пашче“. Пошто је ово чула Мула агина була, дотрчала је одмах на место борбе да би се уверила у истину. Видевши свог агу како крвав лежи поред једног извора воде, она је пресвисла од бола и пала мртва поред њега.

Хасан паша је донео одлуку да организује хајку на Станоја Главаша и његове другове, па је због тога Главаш одлучио да оду у шуму. Одметнули су се у хајдуке и дали реч да ће се до краја живота светити Турцима. Станоје је своју кућу, радњу и имање препустио брату Ђоки и сестри Стани. Касније је учествовао у Првом српском устанку и до краја остао веран вожду Карађорђу.

Извор поред којег се догодило убиство Турака и булина смрт, назван је Булине воде. Занимљиво је да овај извор никада није пресушио. Верује се да је то Божја воља, јер је Станоје Главаш због тих околности започео борбу за слободу српског народа. Многи верују и да је вода зачарана, да вечно траје. Увек је има у изобиљу, бистра је и питка. Многи сврате да се напију, умију и одморе у великој хладовини. Тврде да им је тај дан срећан у животу.

Станоје Главаш се два пута женио. Једна жена му је била Стана из Буковика, нека Карађорђева рођака, а друга је била Мара из Варварина. Са Маром је имао троје деце, а потомство је оставио преко кћери Миље и унуке Перке. Данас постоји далеко бројније потомство из брака са Станом, преко сина Василија и унука Луке. Убиством Турака, Главаш је осветио своју вереницу Милеву, али и оца Димитрија. Његов отац је умро са четрдесет година, јер су га Турци, 1777. године, приликом сакупљања харача, наочиглед целе породице, на смрт претукли. Турке су предводили Мула ага и стари Асан из Паланке. Догађај на Булиним водама у Глибовцу има историјски значај. Била је то прва пушка у овом делу Јасенице, испаљена на Турке, која је наговестила жесток оружани отпор угњетене раје и устанак за коначну слободу.

2054 Прегледа Укупно 1 Прегледа Данас