Народна ношња шумадијског округа обилује детаљима и можда јој управо то даје драж каквом одише.

Шумадијаска Мушка народна ношња

Свечана ношња је била у употреби у Шумадији (Западна Србија) од осамдесетих година 19. до средине 20 века.

Мушку Шумадијску народну ношњу чине:

Јелек (фермен) је прслук израђен од вуне или одбаршуна , облачи се преко антерије. Богато је украшен везом од свиленог гајтана, са биљлим и геометријским мотивима.

Мушки јелек

Мушки јелек

 

 

 

 

 

 

 

Антерија (врста кратког капута), облачи се преко кошуље и сеже до испод струка. Предњи делови се преклапају један преко другог. Антерија је израђена од тамно плаве боје и спреда укарашена везом од свиленог гајтана.

anterija1

Мушка антерија

Мушка антерија

Мушка антерија

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Кошуља се углавном израђивала од памучног платна, до средине бутине, разрезана на прсима, са малом крагном и порубима а рукави се завршавају манжетнама (таслице). Облачи се до тела у увлачи у панталоне.

Мушка везена кошуља

Панталоне су обично биле од маслинастосивог шајака (врста матерјала).Преузете су из војничке униформе.  Карактеришу их уске ногавице . Народ их још зове панталоне на брич.

 

Мушке брич панталоне

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Појас( тканица) изаткан је од разнобојне вуне и опасиван је неколико пута око струка, с’тим да се крај појаса са леве стране испусти низ бедра.

Тканице

Појасеви-тканице

Појасеви-тканице

 

 

 

 

 

 

 

Чарапе се носе преко панталона и сежу до испод колена. Плетене су од црне вуне и на горњем делу украшене везом разнобојне вунице (цветна лозица).

Мушке везене чарапе

Мушке везене чарапе

 

 

 

 

 

 

 

Опанци (ђонаши) израђивали су се од штављене говеђе коже са јако дебелим ђоном и нарочитим врхом (кљуном) који представља украс опанка. Опанак се фиксирао за ногу каишевима који су ишли око чланака.

Опанци са закривљеним врхом

Опанци

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Шајкача (војничка капа), као део војне униформе уведена је у употребу после српско-турских ратова(1876-1878). То је један од најкарактеристичнијих делова мушке народне ношње у Србији с’краја 19.века.

Шајкача

Шајкаче

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Женска народна ношња

Женска народна ношња састојала се од кошуље, сукње, јелека и кецеље.

Кошуља је увек била израђена од лана, те је стога била врло пријатна за ношење. Предео око врата и рукава је био затворен и живописно украшен фином чипком, најчешће у црвеној боји.

Kosulja-zenska-1

Женска везена кошуља

Kosulja-zenska-2

Женска везена кошуља

 

Сукња је обавезно била тамније боје од кошуље и по себи је имала вертикалне пруге чија се боја слагала са бојом чипке на кошуљи. Са предње стране је била отворена, па се морала заденут за појас како не би спала.

Детаљ са сукње

Женска сукња

 

 

 

 

 

 

 

 

Јелек се носио преко кошуље  у боји сукње који је био украшен златним, сребрним или шареним везом који се нарочито истицао на тамној подлози.

Женски срмени јелек, детаљ

 

Женско јелече

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Прегача се обавезно морала носити преко сукње и било је непристојно изаћи из куће без ње на себи. Жене и девојке су је углавном израђивале саме од домаће вуне, иако је овај процес био прилично дуг и напоран. Требало је ошиштаи овцу, опрати вуну, прести, обојити вуну и тек онда ткати на разбоју.

Прегача

Прегача

Живописни вез на прегачи

Живописни вез на прегачи

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sumadija2

sumadijaA2

 

sumadijaA3

sumadijaAsl1

 

sumadijaAsl2

 

sumadijaAsl5

 

sumadijaAsl6

 

sumadijaA1

 

sumadija

 

sumadija3

 

sumadija1

 

10552 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас