На само пет километара северно од Вишеграда, у густој боровој шуми на надморској висини од 414 м сместила се Вишеградска Бања, драгуљ природе и људског стваралаштва. Уз термално врело налази се једно од ретких континенталних налазишта нежне папрати вилина влас (коса) по којој је бања добила име.

Постанак Вишеградске бање је уско повезан са градњом Соколовићева ћуприје 1571. год. Наиме, приликом вађења камена сиге (седре), којим је мост грађен, на локалитету данашње бање откривена је топла минерална вода па су на том месту тада саграђена купатила.

Те давне 1575. год. подигнута су два термална купатила, која су тада били једини бањски објекти, а оба су и до данас задржала свој првобитни изглед и карактеристике. То су доња Кадијина бања и горња Соколовићева бања, што говори о томе да су се воде Вилине Власи користиле у љечилишне сврхе готово пре 500 година.

У Вишеградској Бањи се лече:

– Реуматска обољења,
– Неуролошка стања,
– Ортопедске болести и деформитета,
– Гинеколошка обољења,
– Обољења дисајних путева,
– Геријатријска обољења.

Вода
-Термална воде Вишеградске бање имају карактеристике радиоактивне карбонатне хомеотерми, температуре 34 º с Основна лековита својства потичу од њене радиоактивнисти, чији је носилац радон и његови продукти распадања. По радиоактивности Вишеградска бања је на првом месту у Босни и Херцеговини, а на другом месту у бившој Југославији. Степен радијације је терапијски оптималан, без могућности кумулације и евентуалних нежељених ефеката. Лековита вода се користи у виду купања у кадама, базенима и купкама као и у виду подводне туш масаже и у виду пијења.

 

 

 

2050 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас