(Царевац, 09.10.1895 — Београд, 10.01.1965) 
Властимир Павловић, познат и као Властимир Павловић Царевац, био је познати српски музичар и диригент. Завршио је Правни факултет у Београду и бавио се адвокатуром, али је музика била његова прва и права љубав. Био је диригент Хора друштва „Абрашевић“ и један од првих извођача народне музике на програмима Радио Београда. Виолину је свирао пуних пет деценија. Захваљујући његовом преданом раду на очувању српске музичке баштине, сачуване су многе народне мелодије, чији је он био највернији тумач. Основао је и руководио Народним оркестром Радио Београда све до своје смрти. Био је врсни педагог, учитељ многих певача и свирача. Дело Властимира Царевца одликују необична оригиналност замисли. У великој, готово побожној љубави коју је гајио према народној музици, заокупљен јаким осећањима за певање и свирање, успео је да ову музику уздигне до особене лепоте. Мелодије одсвиране његовим гудалом, указују на човека изузетне виталности и имигинације, способног да трансформише народни цитат у своје мелодије.

Тако, слушајући народну музику, ми не схватамо у први мах да је пред нама уметничко дело једне складне, префињене душе. Уствари, то је и суштина праве уметности да колективно и лично споји и стави у службу највиших естеских циљева. Неко ће то звати права народна музика, а неко музика Властимира Павловића Царевца. 

У чему је суштина Царевчевог стила и која су то мерила и принципи којих се доследно држао? Народна музика по њему садржи неколико елемената које треба следити. То су: мелодија, ритам, текст и украшавање. Царевац је говорио да мелодија оживи само ако је душом и мером отпевана односно одсвирана. Отуда и она прича његових музичара да Цар говори виолином, саопштавајући дубоке тајне своје музике.  Текст чини суштину песме. Из његовог садржаја ствара се мелодија, нижу украси, док акценти у речима одређују ток: да ли ће мелодија ићи навише или наниже, да ли ће бити отпевана у једном даху, или, пак, на неки други начин.

Украси (група тонова), којима је Царевац придавао велику важност, једној мелодији одређују порекло (српско, босанско, црногорско итд.) трајање (брзо, споро) и указују на лепоту стила. 

Својим музичарима и певачима Царевац је често говорио да садржај текста игра битну улогу у интерпретацији мелодије. Разна расположења, весела, сентиментална, борбена, тужна, морала су се и доследно тумачити. Отуда динамика и пауза у извођењу доприносе бољем разумевању музике. Певач мелодију мора да искаже, *донесе*. Оркестар следи његова осећања и динамичким нијансирањем изграђује заједнички звук. Овај ефекат се постиже на два начина: усаглашеним свирањем и певањем (оркестра и певача) од тихог до најснажнијег звука или наглашеном пратњом појединих оркестарских група које подржавају певача и доводе до истог циља. Царевац никада није свирао интермецо или уводну музику за песму. Његово мерило је било да прво инструмент одсвира мелодију, а затим је донесе глас. Тако би се створила повратна спрега између виолине, односно оркестра, и певача. Резултат је био савршена интерпретација. 

Највећа загонетка Царевчевог стила је звук његове виолине. Силне су се приче око тога исплеле, а биће сигурно и много нових. Неки музичари који су са њим свирали казу да је његов прстомет био јединствен. Други кажу да је гудало, како га је он држао и превлачио преко жица, *главни кривац*.

Шта се уствари чује? Можда ће овде приближан одговор дати народна музичка традиција. Царевцу је вероватно у подсвести, као многима од нас, звук гусала био и остао примерна музичка матрица. Отуда није чудо што свирање овог уметника и тонови његове виолине неодољиво подсећају на гусле. Глисанда, украси, лежећи тонови, фразирање, легато пасажи, све то чини да стил свирања овог мајстора у нама буди сећања на исконску песму насег националног бића. 

Многи ће рећи: Царевац је непоновљив, највећи. Можда је тако. Али је сигурно да говор којим је певао и свирао остаје путоказ како треба волети и давати. 

Властимир Павловић Царевац, вилиониста, шеф оркестра, педагог, невидљиве цртеже своје душе унео је у нашу свест. Опсела га је народна музика, а он њу заузврат прославио. 

Његово дело је записано у времену.

1331 Прегледа Укупно 2 Прегледа Данас