5

Бање јужне Србије – Врањска Бања

Природно лечилиште Врањска Бања налази се на 12 км североисточно од Врања и само пет километара од аутопута Београд-Атина.
Врањска Бања је на 420 м надморске висине, окружена планинама Бесна кобила, Патарија и Српска чука, чије је, бујном вегетацијом обрасле падине, штите од јаких и хладних ветрова, што омогућава умерено-континенталну климу.
Крај врелих извора на обали реке Бањштице која Врањску Бању пресеца стижући с Бесне кобиле, обитавао је и у њима се купао још праисторијски човек – на то указују пронађени делови керамике и урне. Људе је, и касније, магичном снагом привлачила термоминерална вода ове Бање.

Ту су боравили Дардани, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Византијци…
Иако је Бања била позната као лековита у време средњовековне српске државе, велику репутацију стакла је тек за време владавине Турака у овим крајевима.
Врањска Бања помиње се први пут у писаним документима 1412, кад је у Врањској Бањи направио пустош турски цар Муса, а потом и 1454, кад је, на истим просторима, турску војску потукао српски властелин Никола Скобаљић.
Следећи помен датира с краја XVII века, времена аустријско-турског рата, када су Аустријанци логоровали у Бањи. После пораза Аустријанаца, Турци су разорили Врањску Бању.
Много година касније, око термалних извора поново се почело формирати насеље. Крајем XVIII века, турски паша из Врања, Ћор-Мехмед, подигао је два базена, а трећи је изградио 1842. његов син Хусеин.
Иако се тада бањска сумпорна вода увелико користила за лечење и овде због тога долазило доста болесника, до 1860. није постојао ни један објекат за њихов смештај.
Те године су саграђени један хан и мања зграда са три собе. Врањска Бања доживљава организованији и бржи развој, после јануара 1878, након ослобађања од Турака.

4

Бање јужне Србије – Врањска Бања

Пре почетка Балканских ратова (1912-1913) у Врањској Бањи је изграђено више хотела, чак „шест великих и 19 малих“ – међу њима су и Државни хотел, (зграда данашњег Завода), Балкан, Косово, Зора, Босна, Гранд…
Пре Првог светског рата Врањска Бања била је познато природно лечилиште. У њој су током лета боравили гости из иностранства, углавном из Грчке. (Краљ Петар I Карађорђевић лечио се 1914. у овој Бањи, где је имао своју кабину, с кадом која је сачувана до данашњих дана.)
После Првог светског рата настављен је развој бање; изграђено је неколико вила. Прво лечилиште у Врањској Бањи подигнуто је 1929, заједно са купатилом, водоводом, електричним осветлењем, новим каптажама извора…
Између два светска рата, Врањска Бања је привлачила госте из иностранства, и то, опет, највише Грке, али и Аустријанце.
После Другог светског рата настављено је с развојем лечилишта -каптирани су врели извори, уређено корито Бањштице, изграђена брана, уређен парк с ретким примерцима флоре, преуређени и адаптирани готово сви угоститељски објекти. (Аржавни хотел, предратни курсалон, је 1972. претворен у атрактиван ресторан Кичер.)

3

Бање јужне Србије – Врањска Бања

Понос Врањске Бање су њене терме. Овде извиру најтоплије термоминералне воде у Европи. (Већом термалношћу одликују се у свету једино воде гејзера Исланда и Јелоустонског парка у САД.) Извора лековите воде велике издашности има више – Велика чесма, Сумпоровити извор. Гвожђевити извор, Мешовити, Врући…
Температура је различита: 61° Ц на извору гвожђевите воде, 84° Ц на сумпоровитом горњем извору, и 94: С (из бушотине и до 110° Ц) на главном извору. (Ова три извора налазе се крај зграде Стационара Завода за реуматизам.)
Најважнији хемијски елементи термоминералних вода јесу сумпор и гвожђе, мада у њој има и других састојака. Ове топле воде помажу у лечењу реуматизма, неуралгије, посттрауматских стања, стерилитета жена у почетној фази, обољења дисајних органа…
Зависно од болести, према упутствима лекара, болесници се подвргавају купању у води или лековитом сумпорном блату, инхалирању или вагиналном орошавању.

Изворска вода употребљава се у терапијске сврхе и за пиће. Лечење се спроводи у савремено опремљеном и добро кадровски оспособљеном Заводу за превенцију, лечење и рехабилитацију обољења од дегенеративног реуматизма и посттрауматских стања „Врањска Бања„, који је отворен 1971.Стручан и разноврстан тим лекара специјалиста и другог медицинског особља примењују лечењу многе савремене терапијске поступке (електротерапија, масажа – ручна, апаратурна и подводна, вежбе у кинези сали, акупунктура…)
Јединствена лековита вода, прекрасни предели окружени падинама горостасних планина, умерено-континентална клима и занимљива околина пружају, осим лечења и пријатног боравка у овом природном лечилишту.
Могућности излета до Врања ( Народни музеј, Харемлук и кућа Боре Станковића), старог занатлијског и трговачког места, веома богатог културно-историјским споменицима, али и до његове ближе и даље околине: Марково кале – утврђење из средњег века, до језера – Александровачког и Власинског (на 1213 м надморске висине) или до оближње Бујановачке Бање и манастира Прохор Пчињски (XI век)…

2693 Прегледа Укупно 3 Прегледа Данас